Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
СРПСКЕ БАЊЕ НА ПРЕКРЕТНИЦИ

Чекајући нове власнике

Бање и рехабилитациони центри широм Србије ускоро добијају новог газду. Уместо Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Србије, у чијем је власништву већина бања и у чију се градњу од средине седамдесетих година прошлог века улагало парама од доприноса запослених, нови газда биће по пола држава и нови приватни власник. Тамо где за то буде прилике, држава је спремна и да све препусти новом власнику.

Од када је Александар Вучић, премијер Србије, у свом експозеу навео да је један од приоритета нове владе и приватизација бања, како би се од њих брзо направила профитабилна предузећа и објаснио да је недопустиво што Фонд ПИО тужи државу настојећи да докаже да има власнички удео у бањама, пензијски фонд се сложио с тим.

То, међутим, није био став и претходног руководства овог фонда које је у намери да сачува даље расипање сопствене имовине, у јуну 2006, поднело тужбу Уставном суду, због тадашње одлуке Владе којом се омогућава даља продаја бањских лечилишта, без зеленог светла правих власника. Став Фонда био је јединствен – да је недопустиво да се бање и специјалне болнице третирају као државна својина јер нема бање у Србији у којој Фонд није изградио макар један капитални објекат за рехабилитацију.

Само када су у питању специјалне болнице за рехабилитацију, улагања Фонда премашују 500 милиона евра. С обзиром на то да Фонд није само градио својим средствима ове непокретности, већ је више деценија плаћао у одређеном проценту и текуће инвестиционо одржавање, тај износ достиже и пола милијарди евра.

Продаја бања била је протекле недеље у Нишу и једна од ударних тема премијера и министара, где је речено да ће Фонд ПИО пребацити имовину, како би се коначно решили имовински односи.

– Онда можемо да идемо у приватизацију, да нам коначно бање функционишу, а не да нам бање зјапе празне и да нико неће да улаже у њих и да решава имовинско-правне односе – рекао је Вучић.

У Фонду ПИО, данас, кажу да је њихово опредељење увек било управљање својом имовином у складу с интересима државе и државном стратегијом развоја бањског туризма, припремајући се за сва потенцијална решења (приватизацију, стратешко партнерство, јавно-приватно партнерство, заједничко улагање...). А све у циљу обезбеђивања прилива нових инвестиција, запошљавања у већем обиму, развоја повезаних привредних грана на нивоу локалне самоуправе и унапређења општег пословног амбијента, што директно утиче на повећање изворних прихода Фонда.

Судски поступци (27 њих) покренути су да би се одредило колико је шта и чије власништво и да би се задржала намена због које су објекти и изграђени. Правоснажним пресудама до данас је окончано 15 судских спорова у корист Фонда и то за специјалне болнице „Чигота”, „Златибор”, Нови Пазар, Ивањица, Златар, „Меркур” у Врњачкој Бањи, „Жубор” у Куршумлијској Бањи, „Гејзир” у Сијаринској Бањи, Сокобања и Сокобања Озрен, Русанда у Меленцима, Бања Ковиљача у Лозници, ХТП „Здрављак” Сокобања (44 собе), Гамзиградска Бања у Зајечару, Јошањичка Бања „Генералекспорт Јошањичка бања”, „Агенс” у Матарушкој Бањи.

Тренутно не раде две бање, док су сви остали објекти у функцији специјалних болница јавних здравствених установа, непрофитних правних лица, корисника средстава обавезног здравственог осигурања, које су основане и послују у складу са Законом о јавним службама, Законом о буџетском систему и Законом о здравственој заштити и здравственом осигурању, а које оснива Министарство здравља с наменом да пружају здравствене услуге грађанима Србије. Они као корисници објеката измирују комуналне трошкове.

У бање и рехабилитационе центре упућивани су пензионери на бесплатно лечење и одмор о трошку Фонда ПИО, на основу средстава која Фонд издваја за друштвени стандард пензионера у складу са Законом о ПИО.

Фонд ПИО очекују да ће као власник објеката учествовати у сваком потенцијалном решењу које се изабере као најадекватније. Тенденција је да се осим здравственог развија и велнес програм.

Не треба, међутим, изгубити из вида чињеницу да је држава истовремено власник минералних извора, а да све те специјалне болнице без минералних извора не вреде много, тако да било каква одлука Фонда о даљим активностима на развоју или ревитализацији специјалних болница мора бити донета у сарадњи с државом.

На најаву да премијера да бање треба продати, у Удружењу синдиката пензионера Србије кажу да је недопустиво продавати пензионерску имовину.

Осим бања и РХ центара, Фонд ПИО је у прошлом веку изградио више од 225 здравствених установа – од диспанзера и болница, до Клиничког центра Србије у Београду, у који је уложено око 35 милиона евра. Издвајала су се средства за изградњу специјалних школа за инвалидну децу, као и за десетине заштитних радионица намењених за запошљавање инвалида рада. Новац се улагао и у превенцију од ширења заразних болести, па је изграђена и реконструисана комплетна канализациона и водоводна мрежа у 35 општина у Србији. Финансирало се и побољшање услова рада у већини рудника у Србији.

Коментари55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.