Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНКУРС ЗА НОВУ КУЋУ МУЗИКЕ

Архитекте компонују Нови Београд за будућу филхармонију

– Крајем децембра биће познат резултат урбанистичко-архитектонског конкурса за део Блока 13 у којем ће бити и нови храм музике са 1.500 места и бином од 500 квадрата – Од учесника се очекује да очувају визуре са Београдске тврђаве и чеоне погледе на Палату Србија из булевара Михајла Пупина и Николе Тесле
(Фото: Д. Жарковић)

Монденска престоничка публика би у здање улазила из Булевара Михајла Пупина и Николе Тесле. У великој концертној сали са 1.500 места и бином од 500 квадрата слушала би дела класичне музике, а могла би да ужива и на летњој сцени која би била тик уз зграду будуће филхармоније у Блоку 13. Она би примала двоструко више љубитеља лепих тонова него сада у Коларцу.

Ова привремена концертна дворана једног од водећих европских оркестара – Београдске филхармоније – изнуђено је решење, јер седиште оркестра у Улици Студентски трг 11 неусловно је за ову културну институцију. Осим посетилаца, на добитку би били и музичари пошто би добили неупоредиво више простора него што им је сада доступно у здању од 1.200 квадрата у центру града, реконструисаном 2004. године.

А престоница би коначно могла да се похвали да има објекат који одговара светским стандардима за куће музике. На добром је путу да га коначно и добије. Јер, Дирекција за грађевинско земљиште у сарадњи са Удружењем архитеката Србије недавно је расписала урбанистичко-архитектонски конкурс за део новобеоградског блока од 47,2 хектара, на месту несуђеног музеја револуције, са акцентом на зграду Београдске филхармоније. Да град то намерава да уради јавност је сазнала у августу, на страницама „Политике”.

Како ће архитекте обликовати комплекс са концертном двораном од 1.500 места и бројним садржајима за оркестар, публику, администрацију, са магацинима и паркингом, биће познато 28. децембра, када ће жири објавити резултате јавног надметања.

Пред учесницима није нимало једноставан задатак јер „оперишу” у једном од најрепрезентативнијих делова Београда. У непосредној близини локације обухваћене конкурсом налазе се Палата Србија – заштићена као споменик културе, затим Парк пријатељства – који је класификован као културно добро – знаменито место, потом централна и приобална зона Новог Београда – заведене у регистру културних добара као целине под претходном заштитом.

Од архитеката се, између осталог, очекује да посебну пажњу посвете планирању зеленила, да очувају визуре са Београдске тврђаве и чеоне погледе на Палату Србија из булевара Михајла Пупина и Николе Тесле. Од њиховог избора зависи да ли ће постојећи темељ музеја бити уклоњен или искоришћен као основа будућег здања.

Изабрани рад послужиће за израду планског документа за тај део Блока 13, који је у планским документима резервисан за јавне објекте, културна здања од националног значаја, што филхармонија и јесте.

Док урбанисти нису пикирали ову позицију, кућа музике шетала се по граду.

Предлагано је да буде подигнута на Дунаву поред хотела „Југославија” и у градићу „Пејтон” на Чубури. Чак је за тај део Врачара планом детаљне регулације предвиђена градња јавног објекта културне намене – музичког центра. Филхармонија је требало да има приземље и три спрата и да буде висока петнаест метара, са салом која би могла да прими око хиљаду посетилаца. Било је речи да се на врху здања подигне и музичко обданиште, односно дечја филхармонија. Од те идеје се одустало.

У лов на локацију ишао је и Иван Тасовац, бивши министар културе. Логично је да њему и те како стало до тога да Београдска филхармонија добије нови дом јер је годинама био на њеном челу. Да би убрзао реализацију те идеје, пре пет година у Београд је довео Сантјага Калатраву, чувеног шпанског архитекту. Тасовац је тада побрао све симпатије стручне јавности, али осим штурог саопштења из Београдске филхармоније, ништа се није сазнало о детаљима Калатравине посете. Тада смо прокоцкали шансу да отац небодера уврнутог торза у Малмеу остави ауторски печат у Београду и пројектује зграду филхармоније, која не би била само културни него и пословни погодак, јер Калатравино име привлачи много пажње.

О новом здању Београдске филхармоније не сањају само домаће архитекте и музичари, већ и славни уметници који су код нас гостовали. Један од њих је Зубин Мехта, диригент светског гласа, који годинама подржава Београдску филхармонију. Он је у више наврата поручивао стручној јавности и највишим државницима да је овој културној институцији преко потребан нови дом налик на светске. Прошле године у разговору са премијером Александром Вучићем добио је обећање да ће почети изградња концертне дворане и да она неће, казао је Вучић, коштати више од 50 милиона евра.
– Направићемо једну од најбољих концертних дворана у региону, која ће имати 1.500 места са најбољим звуком. Узећемо најквалитетније фирме из света, а неколико је и Мехта препоручио – казао је Вучић у септембру прошле године, а пренео Танјуг.

Вредност награда:

Прва                 1.152.000*

Друга                  768.000

Трећа                   384.000

Два откупа по     192.000

* у динарима

ЖИРИ

Председник

– градски урбаниста Милутин Фолић

Чланови

– архитекте Ирина Коробина, Небојша Мињевић, Дејан Миљковић и Бојан Ковачевић, док је заменик члана жирија Милана Јочић

 

Музеј револуције народа и народности Југославије

Градња Музеја револуције народа и народности Југославије, у Блоку 13, започета је 1978. године. Претходио јој је општејугословенски јавни конкурс за идејно архитектонско решење објекта, расписан 1961. Најбоље од 29 пристиглих радова било је решење хрватског архитекте Вјенцеслава Рихтера. Од планираних 15.200 квадратних метара, од чега је половина била намењена музејској поставци, изграђен је само подрумски део здања. Свечани пешачки приступ музеју планиран је из Булевара Михајла Пупина. Замишљен је као трг са алејом за изложбе револуционарног карактера, у чијем средишњем делу би горела вечна ватра у спомен палим борцима народноослободилачког рата, и завршницом са постаментом испред објекта на којем би била постављена скулптура тадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита.    

 

Да ли је Блок 13 право место за зграду филхармоније?

Зоран Христић, композитор:

(Фото А. Васиљевић)

Важно је да се дворана сагради. Хвала богу да је то неком пало на памет. Стадионе имамо, хајде да направимо праву концертну салу, јер приметно је да Коларац са 880 места не може да опстане у граду који има три милиона становника. Добро је што ће здање бити у Новом Београду, да тамо имамо култивисани простор, а не само банке. Сваки стари Београђанин ће рећи да је далеко, међутим проблем је паркинг кад идете у Коларац. Београдска филхармонија је заслужила да има своје здање јер је то оркестар који је без конкуренције. Усред Београда имамо изванредну акустичну салу са више од хиљаду места, салу Дома синдиката која је запостављена, а има и оргуље, могла би да се обнови и назове „Мокрањац”.

Бранка Радовић, музиколог, уметнички директор „Мадленијанума” и музички критичар:

(Фото Л. Вулетић)

Нови Београд је добро место јер то је нови центар града. Зграда филхармоније близу Ушћа биће права ствар. Београдска филхармонија годинама гостује у Коларцу, а за њен даљи развој неопходно је да има нову дворану са сјајном акустиком и много помоћних сала за вежбање. Мислим да ће то дати нови импулс концертном животу града.

Светислав Божић, композитор, академик и уметнички директор Бемуса:

(Фото З. Кршљанин)

Треба нам зграда отменог изгледа, функционална, музици намењена, али нам је потребно да постојећи фонд добрих музичара сачувамо и обнављамо где год је то могуће. Да осоколимо платежни фонд те професије, да их сачувамо код нас, да негујемо музичко школство. Треба спасти и повести рачуна о Симфонијском оркестру РТС-а и хору јер носе гро нашег стваралаштва са врло скромним средствима. Имамо пуно проблема, зграда филхармоније није уопште приоритет чини ми се, већ живи људи који треба да се баве тим послом. Наравно, уколико буде било места и за ту врсту лепог луксуза, зашто да не. Рецимо Београдска филхармонија не учествује на Бемусу уопште, ко јој подиже зграду, град по ком се она зове? Ансамбл мора другачије да буде обавезан према граду чије име носи, па онда да му се изађе на тај начин у сусрет. Са Београдском филхармонијом каква јесте створен је бахат механизам једног мехура који је моћан, а не знамо зашто.

Дејан Савић, диригент и управник Народног позоришта:

(Фото Д. Јевремовић)

Још је Милоје Милојевић, композитор, рекао да би требало изградити нову дворану Народног позоришта, нову дворану Београдске филхармоније и нову Музичку академију. Од 1936. прошло је 80 година, ми смо ту где смо. Волео бих да следећа буде нова дворана Народног позоришта на Тргу републике и било би лепо да се настави пројекат и да се све четири уметничке академије нађу у Новом Београду поред ФДУ-а, где је и било предвиђено.

Б. Лијескић

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad Stefanovic
Da li mozete da objavite kako je izgledao projekat zdanja Muzeja revolucije koji je pobedio na konkursu, rešenje hrvatskog arhitekte Vjenceslava Rihtera?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.