Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отворен Сајам књига

Манифестацију у славу писане речи поздравио Иван Негришорац, а у име Ирана, почасног госта, књижевница и редитељка Наргес Абјар
(Фото Анђелко Васиљевић)

Отворимо књиге, удубимо се у њих, па ће се и нама свет отворити пред очима и удубити се у нашу свест.

Свет око нас јесте управо то – најсложенија могућа књига коју ваља ишчитавати без наде да ће се икада дочитати до некаквог фиктивног краја, рекао је Иван Негришорац (што је песнички псеудоним Драгана Станића, председника Матице српске из Новог Сада), приликом свечаног отварања 61. Међународног сајма књига, којем су присуствовали представници Владе, Скупштине града, дипломатског кора и верских конфесија.

Негришорац је указао управо на то да је језик суштина света, да научити језик којим је књига написана значи знати језик на којем свет почива, да између књига и читалаца постоји један блистави ерос, вечито привлачење, чежња. А Међународни београдски сајам књига место је стварног, личног, сусрета и разговора писаца, издавача, књижара и читалаца.

И ове године, у сајамским халама чуће се ромор сачињен од наслова књига, имена писаца и књижевних јунака, страних језика; на најлепши начин укрстиће се фиктивно и стварно.

У средишту је овога пута земља почасни гост – Исламска Република Иран, а њена древна персијска култура, као и савременост, већ првог дана привлачили су пажњу читалаца који су у великом броју посетили ову књижевну манифестацију.

Читаоцима је несумњиво одговарало што су књиге могли да разгледају и купују у недељном дану још од десет часова.

– Овај сајам означава тренутак славља којим се у језику, посредством књиге, пред нама отвара читав свет, с многим својим језицима и тајнама, лепотама и ругобама због којих вреди живети – истакао је Негришорац, додајући:

– Јер, на Почетку свега беше реч, логос, а ту логосну суштину света ваља очувати уколико желимо да и свет, и људски род, па и књиге и надаље постоје. Стога читање књига, учење језика и разумевање света јесу само различити аспекти исте ствари. Отварајући књиге, ми отварамо нас саме и препознајемо ко смо, по каквом то језику као смисленом систему знакова уређујемо наш свет, како тај свет уопште изгледа и какви су изгледи за његов даљи опстанак – истакао је у свом обраћању Негришорац.

Филозофи егзистенције и писци који пишу у њиховом духу, древни песници, мистици и мислиоци, као што је персијски песник Мевлана Џелалудин Руми (1207–1273), савременик Светога Саве, Теодосија и Доментијана, као и наши епски песници и певачи, познавали су дубину и мудрост језика, како је приметио Негришорац: они су знали да читају знаке оличене у „рукопису света”, у „књизи” као писму, као посланици, што је одувек значило позив на разговор, размену мишљења.

– Нико озбиљан неће оспорити важност те размене. Истина, има оних који, попут Жана Бодријара, веле да „за смисао више нема наде” и кажу да је „смисао смртан”, па се опредељују за стратегију завођења као доминантну у односу на стратегију утврђивања истине. Лакоћа с којом бисмо уместо истине ствари испоставили заводљивост мњења о стварима, није нешто што се јавило само у епоси у којој живимо – критички је приметио Негришорац, закључивши да се упркос свему шири братство људи изграђено управо око култа књиге и читалачке страсти.

Поздрављајући у име ИР Ирана 61. Међународни београдски сајам књига, књижевница и редитељка Наргес Абјар подсетила је на то да је роман „На Дрини ћуприја” Иве Андрића, пре четрдесет година, преведен и објављен у Ирану.

– То је књига од око четири стотине страница чијим читањем се може закорачити у свет житеља малог места који на обали Дрине живе четири века. Ненаметљива моћ књиге лежи управо у томе што је у стању да са четири стотине папирних страница подигне мост који повезује четири стотине година живота и, затим, тај исти мост продужи до сваке куће у свету, до сваког језика и културе. Листање ове књиге, док седим у свом дому удаљеном неколико хиљада километара, попут птице ме одводи на реку: у летњу жегу, петнаести век, у маштарије деце која лове рибу, међу отиске стопала древних јунака... – приметила је Наргес Абјар.

По њеним речима, у Ирану се преводе и објављују скоро сва значајна светска дела. Историјат писања у Ирану сеже у древно доба, у време када су књиге исписиване на каменим плочама и, касније животињским кожама, док и превођење књига, такође, сеже у епоху Ахеменида, око пет векова пре нове ере.

– У древном Ирану реч књига се употребљавала за „свету књигу”, а писање и писменост су, исто тако, сматрани светим – додала је Наргес Абјар.

Поздрављајући наш Сајам књига, иранска књижевница је указала на то да сваке године у Ирану око шест милиона Иранаца посети Међународни техерански сајам књига, док је само у последње четири године у Ирану објављено око 300.000 наслова, међу којима је 160.000 оних којима је то прво издање.

Овом приликом упутила је позив нашем Сајму књига и издавачима из Србије да дођу на Међународни сајам књига у Техерану.

Говорећи и као представник жена стваралаца у Ирану, Наргес Абјар је приметила да су пре око седамдесет година Иранке „узеле перо у руке” и почеле да пишу, да је активно присуство жена на иранској књижевној сцени сада у порасту и да данас у Ирану на сваких пет мушких писаца, постоје три списатељице, чија дела се објављују и интензивно читају.

Своје обраћање 61. Међународном сајму књига Наргес Абјар је закључила речима Волтера у славу бесмртности књиге: „Њени листови су попут крила која наш дух узносе у блистави свет”.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.