Затворски филмски рокенрол

Рим – На почетку беше Том Хенкс, у средини глумац Виго Мортенсен, драмски писац и сценариста Дејвид Мемет као и глумица Мерил Стрип, а за сам крај 11. Римског фестивала су глумци Рејф Фајнс и Жилијет Бинош заједно са публиком прославили 20 година од настанка Oскаром награђеног филма „Енглески пацијент” Ентонија Мингеле који више није међу живима. За ову прилику приказана је комплетно рестаурирана копија овог вољеног филма, што је само један од многих овогодишњих доприноса римске Кинотеке.

 У међувремену разговарало се о филмовима и са историјског и са критичарског аспекта, захваљујући „Блиским сусретима” и богато приређеним ретроспективама, дружило се са ауторима – и то не само филмским јер су боравили овде и славне архитекте, сликари, композитори, гледало се 44 филма из целог света по избору Антониjа Монде и вансеријски обележило 100 година од рођења Грегориja Пека на Шпанском тргу под отвореним небом...

 Новим, проширеним фестивалским локацијама у Риму прикључен је и чувени строго чувани римски затвор Ребибија. Не, није у питању никаква фестивалска ексцентричност, већ се то римска филмска фешта само прикључила већ годинама уназад актуелном хуманом затворском програму ресоцијализације робијаша уз помоћ културе и уметности. Уосталом, сетите се само филма „Цезар мора умрети” који су славна италијанска браћа Тавијани снимали током шест месеци боравка у Ребибији 2011. године, постављајући заједно са тешким робијашима Шекспиров комад на затворску али и велику филмску сцену.

 Римски фестивал је одабрао филмове за приказивање у затворској дворани за културу и уметност и спојио публику са затвореницима, који су заједнички аплаудирали редитељу Данијелеу Викарију за његов филм „Sole cuore amore”, једном од највећих италијанских хитова ове сезоне. У затвору је приказан и „Инферно” Рона Хауарда, а врх догађаја у Ребебији чинила је светска премијера позоришне представе  „Dalla citta dolente” у изведби затвореника, од којих су многи били и главни глумци у филму Тавијанијевих, у режији Фабија Кавалија, која се захваљујући шест камера које су биле инсталиране у Ребибији, уживо преносила на платну и у Парку музике.

 Римски фестивал је у затворском аудиторијуму приредио још четири догађаја, дајући тако допринос експерименту интеграције садашњих и бивших робијаша у италијанско друштво кроз филмски и видео-театар. У томе су фестивалу помогли фондација Филм за Рим, Одељење Казнено-поправног завода за администрацију, Одељење за филозофију, комуникацију и драму на Универзитету Рим три, као и Студио Енрика Мирије Салерна који је током протеклих 15 година у римском затвору произвео квалитетне филмске и позоришне пројекте.

 У Риму је одржан и семинар „Критична стања: Љубав према филму и писање о филмовима у дигиталном добу” на којем су разговоре водили критичари  „Лос Анђелес тајмса”, „Либерасиона” и „Њујорк тајмса”. Представљен је и пројекат МигрАрт „Филм без граница” и током шест вечери дружења и ноћних пројекција и разговора о мултиетичности, мигрантској кризи и тешкоћама, сновима и страховима избеглица које су преплавиле Европу...