Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Расте чак и увоз парадајза и паприке

Србија увезла три пута више парадајза него што је пласирала на страна тржишта за шта је утрошено чак 14,4 милиона долара
(Фото Д. Ћирков)

Мада Србија има потенцијал да извезе поврћа за милијарду евра и даље је на домаћем тржишту све више увозних производа за које верујемо да њима обилују домаћи повртњаци.

У првих осам месеци ове године забележен је чак и раст увоза парадајза и паприке у односу на 2015. Тако смо од почетка године, према подацима Републичког завода за статистику, увезли три пута више парадајза него што смо га пласирали на страна тржишта за шта је утрошено чак 14,4 милиона долара. У поређењу са тим вредност извоза овог поврћа била је скромних – 3,6 милиона долара. Паприку смо извезли за 2,8 милиона долара, а увезли за 3,4 милиона долара. Једнако поражавајући су и подаци о износима које смо платили за увозни пасуљ (4,3 милиона долара) и кромпир (1,6 милиона долара) који се продају у нашим радњама.

– Навике потрошача се мењају, а томе су доста допринели трговински ланци. Рецимо, у укупном увозу парадајза значајне количине се односе на рано поврће које у Србију стиже још у јануара и то траје све до јуна. Парадајз се увози  из Турске, Грчке, Албаније, Македоније… О укусу и квалитету тог поврћа, које се бере зеленије због транспорта, није вредно расправљати. Домаћи је другачији, препознатљив. Али тржиште је слободно и свако набавља робу тамо где му је најповољније – каже Евица Михаљевић из Удружења „Плодови Србије”, додајући да то удружење дуго апелује да се већим улагањем у пластенике поспеши домаћа производња која би могла да конкурише раном, увозном поврћу за којим очигледно постоји тражња.

Производња парадајза је иначе изузетно профитабилна уколико се примењује правилна агротехника. О значају ове културе говори податак да се његова потрошња евидентира у 164 земље света и да је друга најпродаванија намирница на светској пијаци, после банана.

– Не морамо да имамо за извоз, али нека бар једемо домаће поврће. Једини начин да се штитимо је савременија производња. Довољно је да се нова политика подстицаја спроведе у наредних неколико година и резултати би брзо били видни – истиче наша саговорница.

Статистички подаци ипак указују да су домаћи повртари имали знатно успешнију извозну сезону него у 2015. Имали смо раст извоза паприке, пасуља, младог кромпира…. Увоз пољопривредних и прехрамбених производа од почетка године у целини је у паду (за око 11 одсто у односу на 2015). Ипак, удео поврћа и воћа у укупном увозу и даље је велики и премашује 200 милиона долара. Стручњаци објашњавају да је разлог неконкурентност домаћих производа у свим периодима године и скупља производња због уситњених поседа на којима се поврће гаји. Невероватно је, али истинито, да је увозницима исплативије да допреме пасуљ из Киргистана или кромпир из Холандије него да их откупе од домаћих произвођача.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.