​Бора Ђорђевић се на енглеском каже Боб Дилан

Када је пре тачно пет година на ондашњем Сајму књига Бора Ђорђевић представљао своју књигу „Шта је песник хтео да каже?” многе су се угледне личности појавиле да чују шта песник има да каже. И не само аутор књиге већ и песник и академик Матија Бећковић.

„Његова песма ‘Погледај дом свој, анђеле’ постала је химна нових нараштаја, оно што је за моју генерацију био истоимени роман Томаса Вулфа. Ми смо у младости узвикивали: ‘О изгубљени и ветром оплакивани душе, врати се!’ А Бора и Борини позивали: ‘Погледај дом свој, анђеле / И скини паучину с очију / Видећеш призоре потресне / Видећеш несрећне и болесне / Видећеш чемер, смрт и јад!’”

Да није испевао ништа друго, сматраo je тада Бећковић, ова песма би била довољна да му за сва времена обезбеди место у врховима српског песништва.

„Бора Ђорђевић се на енглеском каже Боб Дилан, а Боб Дилан на српском Бора Чорба”, наставио је тада Бећковић.

„Ви одлучите да ли то име више губи у преводу или у оригиналу. Боб Дилан је кандидат за Нобелову награду. И Бора Ђорђевић би био да није задрт и да му је стало до награда. Али, ако је добије његов амерички двојник, награда ће бити заједничка, додељена свим модерним трубадурима за оно шта су учинили за поезију у нашем времену”, рекао је пророчки Матија Бећковић.

Пет година касније свет је преплавила полемика да ли је добра одлука чланова Нобеловог комитета да награду за књижевност доделе – Бобу Дилану.

Огласио се Салман Рушди који је одлуку поздравио, неколико речи стигло је и из званичног гласила Ватикана у којем је оцењено да је Боб Дилан „прави уметник који је утицао на целе генерације, али да је он само текстописац који не познаје муке потребне за писање књиге ‘правих’ писаца”. Од још једног америчког нобеловца, одлазећег председника Барака Обаме, сасвим очекивано, стигле су честитке и кратка констатација: „Заслужен Нобел!”

Од оне похвале Матије Бећковића песничкој величини Боре Ђорђевића прошло је пет година и прогноза се остварила. Дилан је освојио Нобела, а Бора, у разговору за наш лист, признао уз грохотан смех да ту награду – баш и не очекује. У свом добро познатом маниру на шаљиву констатацију да је он следећи добитник овог признања, након дужег, грленог смејања кратко је рекао:

– Па, нас ни овде озбиљно не схватају!

По његовом мишљењу, једноставно је „генијално што је Боб Дилан добио Нобелову награду!”

– Зашто? Зато што је то афирмација онога што сви ми радимо – истакао је популарни Бора Чорба одговарајући тако на наше питање да ли се песме које стварају музичари могу сврстати у – поезију.

Речи које је Бећковић 2011. изговорио поводом промоције једне од његових девет објављених књига за Ђорђевића су највећи комплимент.

– Да то даље објашњавам, скромност ми не дозвољава. Али, оно што су радили Арсен Дедић, Џони Штулић, Ђорђе Балашевић, Горан Бреговић…, то је, ипак, поезија – сматра Бора Ђорђевић.

За разлику од њега, песник, есејиста и критичар Ненад Шапоња овом питању прилази нешто комплексније.

– Постоје различите врсте поезије. Она има различите врсте комуникације. А та која је везана за музику некада се брже потроши а некада никада. А има поезије која није повезана са музиком али има дубоко усађену музику у себи. Та поезија носи неку битну емоцију. Ако разговарате са песником, он ће вам рећи да поезији не треба музика. Велика поезија има музику у себи. Неке од песама које пишу музичари јесу добре. Али, докле су добре… За мене је идеал непотрошена поезија. Она у којој ћете изнова нешто ново откривати. Она која ће неке нове дирке дотаћи у вама. Она која није видљива и предвидљива – оценио је Ненад Шапоња.

Наш саговорник је истакао како је рођен у време када је Боб Дилан почео да ствара и како је почео да га слуша у његовој религиозној фази. И како није сигуран да ли је Дилана његова генерација успела да схвати па се пита како га тек садашњи клинци разумеју.

На наше питање да ли то значи да данас не можемо да схватимо једног Бодлера, Шапоња каже:

– Не, наравно да није тако. Али, управо је то оно о чему ја говорим. Да једна песма која има вредност у себи има и боју и тон и музику. И, наравно, има на овим просторима добрих музичара песника. Попут једног Арсена Дедића, Џонија Штулића, Боре Ђорђевића. Његову песму „Погледај дом свој, анђеле” схватио сам тек после десет година. Тек после толико времена схватио сам шта је желео да каже и колико је она била пророчка – искрен је Ненад Шапоња.

И док ће се полемика око доделе Нобелове награде Бобу Дилану још дуго водити, и присталицама и критичарима ове одлуке за утеху остаје чињеница да ће и једни и други бити у прилици да уживају у поезији. Једни читајући поезију књижевних поета, други песника који музиком праве оквир својим делима.