Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Приче, романи, коментари

На штанду „Архипелага” нове књиге Људмиле Улицке „Зелени шатор” и Алексеја Слаповског „Ја нисам ја”, код „Вукотић медија”–Тијанић, Ђилас и Стојковић
Са штанда „Архипелага” (Фото: Раде Крстинић)

„Архипелаг” је објавио књиге неких од најзначајнијих савремених светских писаца. После новог издања ремек-дела Давида Гросмана „Види под: Љубав”, ова издавачка кућа представила је на Сајму књига српска издања новог романа велике руске књижевнице Људмиле Улицке „Зелени шатор”, роман новог Хармса руске књижевности Алексеја Слаповског „Ја нисам ја” о кризи идентитета у друштвима у транзицији, као и роман норвешког писца Еугена Шуљгина „С неког другог света” који говори о савременом Истанбулу као граду прича и о савременој Турској као сложеном, подељеном и узбудљивом друштву.

Пред читаоцима су и нове књиге у едицији „Сто словенских романа”, међу којима су романи словеначких писаца Ферија Лаиншчека и Влада Жабота, роман македонског писца Петрета Андреевског и роман словачког писца Душана Кужела.

„Архипелаг” наставља да негује причу као жанр. Нова књига прича Јелене Ленголд „Рашчарани свет” представља читав књижевни догађај, док ће у новим издањима превођених и награђиваних књига прича Михајла Пантића „Овога пута о болу” и „Новобеоградске приче” читаоци пронаћи антологијске тренутке савремене приповетке. Мајсторски написане, разноврсне и критички интониране приче у новој књизи Ратка Дангубића „Толико тога је тамо” говоре о свакодневици, кризи, актуелним изазовима, недавним искуствима историје, европским градовима и српској транзицији. Посебан изазов за читаоце представља књига „Приче о Данилу Кишу” коју је приредио писац Миленко Стојичић.

У овој години „Архипелаг” објављује и неколико значајних савремених домаћих романа. Поред романа Веселина Марковића „Ми, различити” и историјског романа Николе Моравчевића „Марко Мрњавчевић”, „Архипелаг” објављује и роман Дарка Тушевљаковића „Јаз”, посвећен личним и породичним драмама и ломовима у животу младих људи у Србији од деведесетих до данас, и роман Милана Пеце Николића „Културан свет” који је духовита, иронична, црнохуморна и катарзична слика бомбардовања 1999. године.

– Радозналост читалачке публике није спласнула. У свом овом големом општем сиромаштву, таблоидизацији и друштва и медија, ријалити програмима на све стране, добра књига пронађе пут до читалаца. Макар и уском стазом. Макар и пречицом – процењује Манојло Мањо Вукотић, власник и директор издавачке куће „Вукотић медија”.

У овој години посебну пажњу привукла је књига Милован Ђиласа „Писма из затвора”, штиво које су разменом писама исписали најпознатији југодисидент и његова супруга Штефица. Истраживач и професор др Славица Гароња саставила је антологију српске женске приповетке у целом једном веку, до 1950. године. Открива непознате списатељице, њих 15, и у њихових 35 прича скупља живот тога времена из целе Србије, града и села.

На сличном истраживачком трагу је и веома читана књига опробаног писца Драгана Лакићевића „Српске легенде”, са више од 300 прича. Опусу ове куће припада и интригантно сазвежђе коментара Александра Тијанића, „Јесмо ли преварени”, као и роман „Црничани”, светски познатог генетичара др Миодрага Стојковића.

Новинарске награде

Традиционалне новинарске награде за издавача године и за издавача који има најпрофесионалнији однос према медијима, биће двадесет други пут додељене ове године на Сајму књига. Награде ће бити уручене у недељу, 30. октобра, пре примопредаје Отворене књиге. Акредитовани и новинари који прате издавачку делатност гласачке листиће моћи ће да убаце у кутију у просторијама Прес-службе Сајма књига, до 29. октобра до 12 часова. Комисију за бројање гласова чине: Драган Богутовић („Вечерње новости”), Татјана Њежић („Блиц”), Марија Миљевић Рајшић (ТВ Београд) и Мелиха Правдић (Други програм Радио Београда). Награде се састоје од повеље и уметничких дела која ће даривати сликари Драган Стојков и Милутин Дедић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.