Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ауто-путем до грчког мора догодине

Бивши министар Милутин Мркоњић заложио је 2008. своју функцију, тврдећи да ће Коридор 10 бити готов за две и по године, али се градња тек сада приводи крају
Српски туристи ће брже стизати до грчких плажа (Фото Никола Тркља)

Градња Коридора 10 примиче се крају, а када је недавно обилазио радове на овој саобраћајници премијер Александар Вучић најавио је да ће овај посао бити завршен следеће године. Тада ћемо коначно, како је рекао, имати више километара ауто-пута него Хрватска. То није први пут да се најављује крај градње ове важне саобраћајнице јер сличне помпезне најаве медији преносе годинама. Још 2008. године тадашњи министар Милутин Мркоњић заложио је своју функцију да ће ова саобраћајница бити готова за две и по године.

Ову праксу наставили су његови наследници. Прошле године, министарка Зорана Михајловић неколико пута је најављивала да ће Коридор 10 бити готов 2016. године и да ћемо тим путем ове сезоне најбрже стизати до грчких летовалишта. То се, међутим, још није десило.

Проблеми са градњом јављају се како на источном, тако и на јужном краку Коридора 10 тако да поједини представници стручне јавности не верују да ће овај посао заиста бити завршен за годину дана. Једна од проблематичних деоница на јужном краку је Левосоје – Српска кућа.

Реч је о свега осам километара пута чија је градња годинама каснила због проблема са финансирањем. Овај пут првобитно је требало да плате Грци преко некадашњег Грчког плана за економску реконструкцију Балкана (ХИПЕРБ плана), али су одустали. Средином прошле године одлучено је да буде финансирана из буџета, а градња је додељена конзорцијуму домаћих фирми.

Када је недавно обишао Коридор 10 премијер је похвалио раднике на деоници Царичина долина – Владичин Хан, истакавши да је реч о најтежем делу терена на којем је уз велики рад постигнут и велики резултат. Дужина најкомпликованијег и најтежег дела деонице износи 6,7 километара плус 1.800 метара тунела „Манајле”. Само тај део Коридора кошта Србију 81 милион евра, што је у просеку десет милиона евра по километру ауто-пута.

Осим тога, градњу источног крака Коридора 10, према граници са Бугарском, успорила је 41 „нестабилна косина” на коју су неимари наишли на деоници Просек – Црвена Река. У „Коридорима Србије” наглашавају да није реч о клизиштима већ да су у питању „непредвиђени геомеханички услови на косинама”.

Како кажу, тренутно разматрају могућност измештања дела деонице, у околини насеља Црвена Река, а у току је допуна пројектне документације. Између Просека и Бранцарева налази се 14 „нестабилних косина”, кажу у „Коридорима”, а од Бранцарева до Црвене Реке још 27. Управо због тога, извођачи радова затражили су продужење рокова градње појединих деоница, али то неће утицати на коначни рок изградње целог источног крака, наглашавају представници овог јавног предузећа. Источни крак Коридора 10 биће отворен за саобраћај у другој половини 2017. године. У наредна два и по месеца биће завршени тунел „Бранцарево” и ауто-пут Просек–Бранцарево, док ће саобраћај бити пуштен на деоницама Црвена Река – Чифлик и Пирот Исток – Димитровград.

Представници „Коридора” нису одговорили на наше питање да ли су проблеми у градњи источног крака настали због лоше урађених пројеката, које је радио Институт за путеве, или због недостатка надзора и лоше градње.

Због свега овога Горан Родић, секретар Коморе грађевинске индустрије, сматра да ће рок завршетка Коридора 10 бити померен. Он очекује да ће то бити средином 2018. услед низа проблема на које се наилази „у ходу”.

– Главни извођачи радова јуре за неким зацртаним роковима. Онда доведу премијера и министре да се сликају и отворе пут, а иза њих зјапе рупе. Ми добијамо нови пут који одмах после отварања мора да се обнавља. Не смемо јурити за нереалним роковима јер то може да се одрази на квалитет радова – упозорава Родић.

Он такође подсећа да је ова комора упутила писмо јавности у коме наглашава да нису домаће компаније одговорне за кашњење на коридорима већ управо странци који граде 17 од укупно 18 деоница.

Привредна комора је апеловала на државне органе да стану иза ове привредне гране и омогуће јој да изађе из дугогодишње стагнације. Они су захтевали да се омогући домаћим фирмама да буду главни извођачи радова, да управљају реализацијом пројеката и да стичу референце за нове послове у земљи и иностранству. Стране фирме, како су објаснили представници коморе, никада нису предмет критике државних функционера, а са њима је потписан уговор о градњи и логично је да држава са њима разматра проблеме око извршења уговора.

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.