Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
61. САЈАМ КЊИГА

Неке књиге јефтиније од улазница

Издавачи се жале да им сајам све до танчина наплаћује. – На „Лагунином” штанду углавнoм жене, хрватска „Фрактура“ угостила Миљенка Јерговића, „Филм и музика“ на штанду „Орион арта“
Сајам, књижевни свет у малом (Фото: А. Васиљевић)

Момак у црној кожној јакни погледом овлаш прелази преко уредно наслаганих књига, а онда му пажњу привуче једна, баш издвојена као најновије издање „Службеног гласника“. Све се уклапа, изабрао је „Речник заљубљеника у рокенрол“ Антоана де Кона (1953), француског новинара, водитеља програма на телевизији и радију, глумца, редитеља и сценаристе. Сад листа књигу и зауставио се код одреднице „Кејл, Џ. Џ.“.

Ево и пасуса који пажљиво чита: „Већина уметника има неки заштитни знак, али Џеј Џеј Кејл их има пуне шапе. И то су шапе једног меде, меке, топле, које вас умире истог часа, разгонећи тмурне облаке, тешке јаде и кошмарне снове. Неки увек у фиоци ноћног сточића, надохват руке, држе таблете за смирење или спавање. Ја никуда не мрдам без његовог албума (....)“.

Момак онда плаћа књигу, и пре него што кренемо за њим, видимо да на сајамском простору „Гласника“ има још тога новог. Тек су одштампане књиге Сање Домазет „Божанствени безбожници 2“ и „Љубави Силвије Плат“ Александре Мокрањац. Сања овог пута пише о Марини Абрамовић, Светлани Алексијевич, Ани Ахматовој, Семјуелу Бекету, Паулу Целану, Кишу, Џозефу Корнелу, Бобију Фишеру..., док Александра Мокрањац посматра једну егзистенцију као спој „благослова и казне у исто време“. За оне који воле старе сажете рецепте типа клин чорбе (140 карактера) у споју са кратком прозом, лепим цртежом и старинским изразима, погодан је „Први српски твит кувар“ Слободана Ј. Ж. Стојићевића. Код „Гласника“ нова је и књига Жарка Требјешанина „Шта Фројд заиста није рекао“, „Европа у замци“ Клауса Офеа, књига која преиспитује све европске кризе, а нови су и „Речник заљубљеника у небо и звезде“ Трин Ксуан Туан и „Речник заљубљеника у кулинарство“ Алена Дикаса.

Момак с почетка приче сада измиче из Арене ка прстену Хале 1, ка штанду „Орион арта“, и тамо бира нова издања „Филм и музика, искушења великих композитора“ Борислава Стојкова и Донате Премеру и „Естетику музике“ професора Мишка Шуваковића, стручњака за историју уметности 20. века. Притом разматра и бројне студије о архитектури употпуњене сада и интегралним издањем уз 2 це-деа „Антологија кућа“ Ранка Радовића.

Међународни београдски сајам књига одувек је био свет у малом, а сада се наш јунак лако губи у мноштву људи који су ту дошли да књиге купе с попустом или да пронађу нешто за чим трагају међу старијим или поновљеним издањима. Има ту књига и за неколико стотина динара, па се могу чути коментари посетилаца да су неке књиге платили јефтиније од сајамске улазнице, док се издавачи жале да им сајам баш све до танчина наплаћује. Неки због тога сада нису присутни, као „Паидеја“... Стални тренд стрипа поред осталих настављају и „Дарквуд“ и „Чаробна књига“. Заљубљеници ће код „Дарквуда“ наћи авантуре јунака Корта Малтезеа аутора Хуга Прата у оквиру једне библиотеке, на ћирилици, у 12 укоричених луксузних књига, први пут.

Крећемо до хрватске „Фрактуре“, која у Београду има своје сталне купце. Они траже и стара издања од пре неколико година, књиге о панку и новом таласу у Загребу, и сличне. Ту је и нови роман Миљенка Јерговића „Willimowski“, тик уз присутног аутора, донекле тмурног и замишљеног у веселој, цветној кошуљи, који се, међутим, одмах разведри чим му се неко обрати. Његова нова прича приказује људске нарави уочи Другог светског рата, када на Јадран стижу два Пољака која међу локалним становништвом изазивају немир, пратећи и радијски пренос утакмице између Пољске и Бразила. Јерговићева књига биће представљена сутра у 19 часова у Центру за културну деконтаминацију.

 Пажњу привлачи и роман Амоса Оза „Јуда“, о јунаку који износи тезу о Јудином издајству и сам се нашавши у новим животним околностима. Игор Штикс у новој књизи „Држављанин, грађанин, странац, непријатељ“ одговара на питања шта уопште значи бити грађанин, или, пак, у позицији странца или непријатеља.

„Боља је књига `Девојка из воза` од филма“, каже неко док ступа на простор „Вулкана“... У близини, на „Лагунином“ штанду увек пуно посетилаца, махом женске популације. Код овог издавача налазе се и нове књиге нобеловке Светлане Алексијевич „Последњи сведоци“, о деци која су преживела Други светски рат. Код „Лагуне“ је преведен и роман Марија Варгаса Љосе „Пет углова“, својеврсни мурал перуанског друштва у последњим месецима Фухиморијеве диктатуре. Коељов нови роман „Шпијунка“ портрет је Мате Хари, заснован на необјављеним документима и истинитим догађајима. Јунак Хари Хуле Јуа Несбеа сада живи и кроз роман „Полиција“. Амерички председнички кандидат Доналд Трамп смеши се са сајамских плаката „Лагуне“, а тражи се и његова књига „Трамп – Цела прича“ чији су аутори новинари Вашингтон поста Марк Фишер и Мајкл Крејниш.

Читаоци се негују одмалена, а „Креативни центар“ место је и за родитеље и за децу. Нашу пажњу привлачи књига „Пут, шта кинески филозофи могу да нас науче о добром животу“ Мајкла Пјуета, професора с Харварда, и Кристин Грос-Ло, новинара и писца. „Идеја ове књиге не састоји се у томе да постоји један исправан пут, већ само путовање које непрекидно изнова стварамо тако што све сагледавамо на нов начин.“ Ајнштајн се плази са насловнице „Енциклопедије лоших ђака, бунтовника и осталих генијалаца“ групе аутора, Шекспир је омађијан срцима на корици издања „Шекспир за заљубљене“ Алана Персија (за оне који љубав схватају озбиљно), док је књига „Ниче за особе под стресом“ истог аутора намењена онима који су у потрази за собом.

Богато је илустрована и духовита књига немачког аутора Валтера Мерса „Тринаест и по живота капетана Плавомедведића“, у издању „Златног змаја“, од које су потекли цртаћ и позоришна представа. То је приповест о авантурама једног медведића морепловца који се суочава са патуљастим гусарима, бродским утварама, пауколиком шумском вештицом, вампирима с лошим намерама, и са још много фантастичних бића. Нисмо навикли да код „Танесија“ налазимо књиге за најмлађе, али по лепоти издања тамо се издвајају „Најлепше песме за децу“, у којој се налази 408 песама од 40 српских песника, од Змаја до данашњих дана.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.