Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
Србија између тајних служби

Патрушев није дошао на брзину

Најављено потписивање меморандума о узајамном разумевању Већа безбедности Русије и Министарства унутрашњих послова Србије усталасало духове и наишло на различита тумачења
Николај Петрушев (Фото Фонет)

Посета Николаја Патрушева, секретара Савета за безбедност Руске Федерације, планирана је већ месецима. Наш лист је још 10. октобра пренео речи руског амбасадора у Србији Александра Чепурина који је, расправљајући о датуму доласка Медведева, рекао да ће предстојећи многобројни дипломатски сусрети званичника Москве и Београда представљати припрему за ту посету „у пуном капацитету”. Тада је амбасадор најавио да ће у децембру у Србију доћи шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, а да ће за две недеље у Београду, у тродневној посети, бити и делегација предвођена Николајем Патрушевом.

Календар посета, најављен и дуго припреман, демантује све оне спекулације да је Патрушев изненада и на брзину долетео у Београд да решава „вруће ствари”, на пример случај са Црног Гором, а да је предложено потписивање меморандума само димна бомба. Ово није прва посета Николаја Патрушева Србије, главног руског безбедњака и шефа свих руских тајних служби, што није неважно у датим околностима. О њему се иначе у нашој земљи мало зна.

Због специфичности посла, Патрушев, иначе Путинов веома близак сарадник и пријатељ, није баш много присутан у јавности. Али када већ изађе пред камере, он износи важне и актуелне ставове. Осим тога, Патрушев није „чиновник” него практичар, који не воли папирологију већ тражи конкретне резултате.

Николај Патрушев је стигао пре три дана са делегацијом у Београд, а са руске стране у разговорима су учествовали представници Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова, Министарства за ванредне ситуације, Федералне службе безбедности, Федералне службе за праћење финансијског тероризма и Службе за борбу са ултрадесним идеологијама и неонацизмом.

Високи руски функционер је разговарао са председником Томиславом Николићем, министром спољних послова Ивицом Дачићем и министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем, а на крају се јуче састао и са премијером Александром Вучићем.

Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, после састанка с руском делегацијом изјавио је да Србија жели да упозна колеге из Русије са безбедносном ситуацијом у Србији, о ситуацији у борби против тероризма и екстремизма, као и изазовима који се односе на миграције и борбу против организованог криминала.

„Ово су области у којима постоји апсолутно јединство у службама безбедности Србије и сва наша министарства и службе безбедности и различите друге институције раде као један да бисмо спречили да Србија и њени грађани буду мета терориста и криминалаца”, рекао је Стефановић.

Наш министар је навео да већ сада постоји добра сарадња са Министарством унутрашњих послова Русије, Федералном службом обезбеђења, Федералном службом безбедности и Националном гардом.

Дочеку и састанку присуствовали су и министар одбране Зоран Ђорђевић, директор Војнобезбедносне агенције Петар Цветковић и амбасадор Русије Александар Чепурин.

Патрушев је после састанка са Стефановићем предложио да следеће године буде потписан меморандум о узајамном разумевању Већа безбедности Русије и Министарства унутрашњих послова Србије да би се успоставила редовна комуникација безбедносних служби две земље.

„Тај меморандум није правно обавезујући документ, само значи да ћемо се састајати редовно, највероватније једном у једној земљи, други пут у другој, и разматрати питања од значаја и за Србију и за Русију, а Србија најбоље зна шта се дешава на Балкану. Ми смо саслушали те информације и узимаћемо их у обзир”, рекао је главни безбедњак Руске Федерације.

Наше службе безбедности имају већ потписане меморандуме о сарадњи и са службама других земаља, и то не би требало да буде нешто необично. Меморандум је записник, писмо о намерама размене информација у домену у ком постоји заједнички интерес. Меморандум, по природи ствари, не пролази скупштинску процедуру јер је то интерни акт одређеног министарства ради лакше и ефикасније сарадње. А она међу безбедносним службама постоји тамо где постоје заједнички интереси.

И председник Владе Србије Александар Вучић састао се Николајем Патрушевом. Двојица саговорника закључила су да Република Србија и Руска Федерација негују и даље унапређују пријатељске односе у различитим сферама друштвеног живота. Вучић и Патрушев разменили су ставове о кључним глобалним питањима, али и питањима из региона западног Балкана. Премијер Вучић поновио је недвосмислен став Србије да чува и штити принцип војне неутралности. Патрушев је истакао да је Русија спремна на блиску сарадњу са Србијом, да помогне у модернизацији њених одбрамбених средстава, као и да пружа политичку подршку очувању интегритета и суверенитета Републике Србије. Такође, на састанку је констатовано да службе безбедности Србије и Руске Федерације остварују добру сарадњу.

Будући да се налазимо у изузетно турбулентном времену, сагласни су аналитичари, веома је важно да наше службе буду активне на међународном плану сарадње. Није тајна да су наше службе добро сарађивале и даље сарађују са службама и са истока и са запада и од тога је наша држава имала и има користи.

Ова посета Патрушева и многочлане руске делегације већ наилази на критичке коментаре западних медија и политичара, са оваквим или онаквим тумачењем курса Србије, као да  се заборавља да смо суверена земља која хоће и мора да штити себе и своје интересе.

Уосталом, премијер Вучић је, у понедељак, након састанка Бироа за координацију служби сигурности рекао да је у Србији повећано деловање и број припадника страних обавештајних служби и са истока и са запада. Ту су, наравно, наше службе на задатку, да их неутралишу и спрече у намерама.

Сазнања да је БИА ухапсила високог функционера Управе криминалистичке полиције јер је западној тајној служби одавао поверљиве информације из полиције и да је Србија, званично непотврђено, отказала гостопримство неколицини руских држављана због недозвољеног деловања на нашој територији, доказује да наше службе активно раде.

 

Три службе: БИА, ВБА и ВОА

Законом о основама уређења служби безбедности Републике Србије, који је усвојен 11. децембра 2007. године, подсетимо, утврђено је постојање три безбедносно-обавештајне службе, Безбедносно-информативна агенција (БИА), представља цивилну службу директно подређену влади, као и службу која има статус посебне републичке организације. Војнобезбедносна агенција (ВБА) и Војнообавештајна агенција (ВОА) војне су службе, организоване као органи управе у саставу Министарства одбране и подређене министру одбране и влади.

Безбедносно-информативна агенција је настала 2002. године трансформацијом Ресора државне безбедности (РДБ) у независну владину агенцију када је РДБ издвојен из Министарства унутрашњих послова Републике Србије и од њега створена БИА. Аутономан статус који БИА има обезбеђује јој то да буде посебна републичка организација која је подређена непосредно влади. По својим задацима, она представља централну безбедносно-обавештајну службу, надлежну како за обавештајне, тако и за контраобавештајне и безбедносне послове. Припадници БИА имају право да примењују полицијска овлашћења приликом обављања безбедносних послова. У те послове спадају откривање, праћење, спречавање и пресецање делатности организација и лица усмерених ка вршењу организованог криминала и кривичних дела са елементом иностраног, унутрашњег и међународног тероризма и најтежих облика кривичних дела против човечности и међународног права, као и против Уставом и утврђеног поретка и безбедности Републике Србије.

Војнобезбедносна агенција (ВБА) је контраобавештајна служба Војске Србије, која је настала из Контраобавештајне службе (КОС), а реформом служби безбедности извршеном 2002. године КОС је преименован у ВБА и стављена под директну контролу министра одбране. У њене задатке спада и откривање, истраживање и документовање кривичних дела почињених против уставног уређења и безбедности Републике Србије и против човечности и међународног права, као и најтежих кривичних дела са елементима организованог криминала.

Војнообавештајна агенција (ВОА) представља обавештајну службу Војске Србије која се налази у саставу Министарства одбране. Њен главни задатак је да прикупља, анализира, процењује и доставља податке и информације војног, војнополитичког, војноекономског или научнотехнолошког карактера о потенцијалним и реалним опасностима, активностима и плановима или намерама страних држава и њихових оружаних снага, међународних и страних организација, група и појединаца, које су усмерене против Министарства одбране, Војске Србије, суверенитета, територијалног интегритета и одбране Републике Србије.

 

Словенско братство

Амбасадор Чепурин је пре две недеље, на пример, најавио за почетак новембра заједничку редовну војну вежбу две државе, „Словенско братство”, а сигурно ће за неколико дана кад вежба отпочне бити оних који ће је тумачити на све друге начине а не на онај који јесте. „Циљ ових вежби јесте сналажење у ванредним ситуацијама и заштита становништва. Оне ће бити апсолутно отворене за јавност и на њих су позвани сви војни аташеи акредитовани у Београду”, рекао је тада амбасадор.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.