Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАСПОДЕЛА ИМОВИНЕ СФРЈ

Сукцесија која споро тече

После 20 и кусур година од одласка Југе на онај свет, политичке елите бивших република халапљиво се грабе за њене дивиденде. Тако волимо да мрзимо Југославију, али су нам тако драги њени остаци

Бракоразводна парница република бивше Југославије може потрајати дуже од трајања Титове творевине, јер се свака од република чланица грчевито бори за свако њено парче и сваки њен динар, евро или долар. Како коме драго. И они који су је сматрали кулом од карата црвеног илузионисте из Кумровца, дуже од 15 година милиметарски прецизно мере сваку циглу уграђену током социјалистичке изградње, тражећи сваки део породичног сребра – нарочито златне полуге – из банкарских трезора широм света. Чини се, понекад, као да ће се Југославија пре склопити, него што ће до краја бити размонтирана. Зато сукцесија тако дуго тече. Балканска историја је, уосталом, препуна таквих незамисливих преокрета у којима су се, готово у правилним размацима, смењивале љубав и мржња. И било је тако, од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, па до СФРЈ.

Када се помену Југосфера или Западни Балкан, некадашњи сецесионисти маскирани у вође нових држава и њихови наследници панично се плаше помисли на евентуалну нову интегративну аждају, али се и после 20 и кусур година од одласка Југе на онај свет халапљиво грабе за њене дивиденде. Тако волимо да мрзимо СФРЈ, али су нам тако драги њени остаци.

Луксузан њујоршки стан на Петој авенији, који је закључан још од 1992. године и од тада пропада на Менхетну, један је од делова ризнице коју тек треба да поделе некадашња деца, борећи се грчевито за сваки од 400 квадрата у срцу Њујорка, тако да Споразум о питањима сукцесије, потписан крајем јуна 2001. године у Бечу, поприма топаловићевску црнохуморну драматургију. Чак и ако је трка Џека Николсона или Роберта де Нира за тим елитним стамбеним простором део овдашње традиционалне мегаломанске представе о значају земље која је некада постојала, а чији се рестлови рекламирају у огласном делу за продају некретнина у „Вашингтон посту” и „Економисту”, судбина тог апартмана показаће сву симболику бесмисла крвавог распада земље, тек ако га купе – Мистер Бин или Форест Гамп. Наравно да ће Срби имати осећај да им расту уши док се на некаквом скупу раздели тих двадесетак милиона долара, јер је Београд, који је стварао Југославију, месечно трошио на затарабљени и пропали апартман 14.000 долара, оптерећујући буџет за укупно 2,7 милиона долара.

Ако у тај стан уђу велики Џек, Боби де Ниро, нека старлета или НБА звезда, вероватно неће бити свесни да су купили и комадић патине наших сећања која су далеко вредније од тог станчића, те зграде и те авеније. Она нису урачуната у силну шуму споразума и анекса, као што нису биле важне судбине милиона радних људи и грађана који су зидали аеродроме, зграде, одмаралишта, фабрике, представништва и банке која се сада деле државицама, да би се, на крају баладе, прелила на рачуне приватних господара, изниклих на згаришту грађанског рата.

Праведна расподела права и обавеза, активе и пасиве, дакле, целокупне заоставштине бивше СФРЈ, само је бирократска завеса којом треба покрити заборав на оне који су испод земље и на оне који једва дишу изнад ње. За то време, политичке елите за преговарачким столовима деле благо другова, безимених наиваца који су с једнаким ентузијазмом ринтали, а потом гинули.

Зато њихова потраживања нису регулисана међународним уговорима, јер су они били потрошна роба на рафовима историје.

Тражим да се у неки од анекса укључе моје три године летовања у Прчњу, десетак летовања на Јелси, где је београдски „Машинопројект” имао вилу, лета на Маврову и годину дана прашинарења у ЈНА. Била је гадна та касарна Пивка. Стари аустроугарски казамат уклесан у стење се тресао док је кроз његов централни део тутњао воз за Трст, док смо ми слушали јутарње информисање, држећи се један другог, да нас не одува бура с мора и ветрови с планина који су се укрштали на тој писти. Ковитлац ветрова био је већа опасност по безбедност земље од првих акција Јанеза Јанше. Бар нам се тада тако чинило, док смо слушали „Лајбах” и Халида Муслимовића. Тражим и део водовода који смо копали за два словеначка села, ми, мрски окупатори, покупљени из Сплита, Ђаковице, Београда, Бањалуке и Винковаца.

Где су сада ти момци који су делили последњи нарезак из магацинских резерви? Могуће је да су неколико година касније пуцали једни на друге. Неки од њих можда праве анексе, а некима одлазе на парастосе. Због тога је праведна расподела имовине бивших република тако компликована, тако спора и тако спорна. И трајаће, до следећег виђења. Ко не верује у то и ко би „Кућу цвећа” дао Хрватима као бакшиш, нека се запита: да ли је икада могао поверовати да ће Приштини с неба пасти „Трепча”, заједно с Тачијем?

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.