Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАСПОДЕЛА ИМОВИНЕ СФРЈ

​Пет дипломатских резиденција – 74 милиона евра

Оглас за ангажовање посредничке агенције за продају дипломатско-конзуларних представништава у Бону, Берну, Токију и Њујорку требало би да буде објављен за неки дан
Илустрација Шпиро Радуловић

Оглас за ангажовање посредничке агенције за продају пет дипломатско-конзуларних представништава у Бону, Берну, Токију, Њујорку, уз шестособан стан на Менхетну, који су у заједничком власништву бивших република СФРЈ, биће објављен почетком новембра у листовима „Економист” и „Фајненшел тајмс”, а рок за достављање понуда биће 30 дана. Такав поступак и термине за „Политику” најављује Вељко Одаловић, који додаје да ће државе сукцесори после тога имати 50 дана да обавесте понуђаче о својој одлуци коме поверавају овај посао.

– Након одабира посредничке агенције, она ће предузети припремне радње, огласити и прикупити понуде за поједине објекте и спровести саму продају ових пет непокретности бивше СФРЈ. Наравно, државе сукцесори, у складу са својим унутрашњим процедурама, мораће да дају сагласност и потврде коначну продају сваког конкретног објекта – истиче Одаловић за наш лист.

На питање када би све то требало да буде окончано, генерални секретар МСП-а одговара да је, имајући у виду процедуру, незахвално прогнозирати тако нешто, али да је у интересу свих сукцесора да буде завршено што пре.

– Лично сматрам да је бар део продаја могуће реализовати у првој половини следеће године – наводи Одаловић.

Државе сукцесори овом послу су, како додаје, приступиле веома озбиљно, због чега су већ анализиране прилике на локалним тржиштима некретнина и утврђена оквирна процењена збирна вредност тих пет објеката.

– Она минимално износи око 74 милиона евра, при чему ће Републици Србији припасти 39,5 процената – наглашава Одаловић.

Генерални секретар МСП-а пре неколико дана изјавио је да је Београд иницирао и регулисање статуса заједничких некретнина у Москви, Њу Делхију и Адис Абеби, а по тим питањима бивше републике СФРЈ договориле су се о заједничком наступу према државама на чијим се територијама ове непокретности налазе. Први кораци у овом поступку биће реализовани већ у наредних неколико месеци, пре наредног састанка представника бивших република СФРЈ у Београду.

– У свим варијантама, Србији по Анексу Б Споразума о питањима сукцесије (односи се на заједничка дипломатска и конзуларна представништва) припада квота и учешће од најмање 39,5 процената вредности заједничких некретнина – додаје Одаловић.

У целокупном процесу сукцесије када је реч о дипломатским објектима некадашње Југославије преостало је да се реши питање још 51 некретнине од укупно 123 колико су наследиле бивше југословенске републике. Процењена вредност 51 поседа који су још у оптицају, у Анексу Б, износи 110 милиона долара, а од тога би Србији требало да припадне 43 милиона долара, односно 39,5 процената. Поступак сукцесије започет је још пре 15 година, а још је тешко предвидети када би могао да буде окончан.

– То је изузетно сложен процес, те је врло незахвално прогнозирати тако нешто. Свима одговара да се поступак убрза, посебно имајући у виду да Република Србија има трошкове на име чувања и одржавања поменутих, још нерасподељених, непокретности. При том, у знатном броју случајева оне се ни не користе, а примери за то су бројни у Африци, Латинској Америци и Азији – каже Одаловић.

Његова очекивања су да би на наредном састанку Мешовитог комитета за сукцесију, који би према сазнањима РТС-а у Београду требало да буде одржан у априлу 2017, могле да буду донете одлуке о продаји још неких некретнина у власништву бивше СФРЈ – посебно оних за које није заинтересована ниједна држава сукцесор.

На наше питање какве су генерално намере за представништва која још нису дошла на дневни ред, генерални секретар МСП-а подсећа да Анекс Б предвиђа да се подела дипломатске и конзуларне имовине врши првенствено у натури – а не путем новчаних накнада.

– Део преосталих објеката ће сигурно бити расподељен на такав начин, односно кроз физичку поделу. При томе свака држава сукцесор аутономна је у својој одлуци да ли ће објекат који јој је додељен користити за потребе свог дипломатско-конзуларног представништва или ће га самостално продати. Таква пракса постојала је и до сада. Тек оне некретнине за које постоји интерес свих држава сукцесора или не постоји интерес ниједне од њих, биће решене тако што ћемо их заједнички продати – закључује Одаловић.

 

Трошкови Србије – 600.000 долара годишње

Продаја здања у Бону, Берну, Токију и Њујорку, уз стан на Менхетну, договорена је на састанцима Мешовитог комитета за сукцесију у Скопљу и Љубљани. Вељко Одаловић је пре неколико дана за РТС потврдио да је само одржавање тих непокретности Србију, чија је то обавеза, коштало 600.000 долара годишње. Зато је, по речима Одаловића, у Љубљани договорено да се после продаје пет некретнина, Србији најпре исплати 2,9 милиона долара, које је уложила чувајући резиденцију у Њујорку од 1992.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.