Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАСПОДЕЛА ИМОВИНЕ СФРЈ

Карађорђевићи под блокадом од Бледа до Демир Капије

Није извесно да ће наслеђе краљевске породице бити враћено потомцима, иако они полажу право и на имовину у Словенији, Македонији и Црној Гори
Вила „Блед” (Фотодокументација „Политике”)

Имања породице Карађорђевић у првој Југославији простирала су се од словеначког Бледа до Демир Капије у Повардарској Македонији, али очекивања да би било који од тих поседа ван територије Србије могао да буде враћен, у овом моменту, нису реална. То је оцена Драгомира Ацовића, члана Крунског савета, који за „Политику” каже да није проблем у томе што наследници немају правни основ да захтевају та добра или одштету за њих, већ дуже од две деценије не постоји воља да се ова питања решавају.

– Осим у Србији, заоставштина која је правно неспорна налази се у Словенији, Македонији и Црној Гори. Решавање статуса у Хрватској и БиХ било би нешто сложеније јер тамо не постоји директно власништво породице, већ право трајног коришћења одређених добара које је такође укинуто каснијом конфискацијом – наводи Ацовић.

У овом тренутку, после најновијих преговора о подели дела имовине бивше заједничке државе између званичног Београда и Љубљане поново је постало актуелно питање виле „Блед”. Тај посед са старим замком 1922. откупио је краљ Александар Први, а Јосип Броз је после Другог светског рата на том земљишту подигао ново здање. Добро би могло да буде враћено Србији, али највероватније ни тада не би могло да припадне Карађорђевићима, јер наша земља поступак реституције не спроводи у другој држави.

– Блед, међутим, није никакав изузетак ни специјалан случај на територији Словеније. Он је једна од три локације на којима се налазе разне некретнине које нису увек у истом статусу гледано правно, али јесу наслеђе. И на све три реч је о великим поседима. Само на Бледу постоје две-три засебне парцеле. Вила „Сувобор”, која се такође налазила тамо, срушена је после Другог светског рата, али је остало земљиште – наводи Ацовић.

Друга локација на коју наследници краља Александра, по њему, имају право у Словенији јесте Бохињ с Радовљицом, где је био или је и данас смештен низ вила, али и купалишта и одмаралишта. А трећа је замак на Брду код Крања који је био власништво кнеза Павла и који сада потражују његови наследници. А на том месту налази се једна од резиденција председника Словеније.

– У свим тим случајевима пресудан је уставни акт Словеније и закони којима је после проглашења независности, и нестанка Југославије деведесетих, породица Карађорђевић фактички искључена из било каквог права на повраћај или надокнаду за одузету имовину и тако изузета из правног поретка. Чак ни на упозорења упућена међународним институцијама није било реакција и нико није сматрао да то изазива посебну пажњу. Било је покушаја да се покрене неки судски поступак или директни разговори са словеначким представницима, па чак и њиховим премијерима, али је став Љубљане остао непромењен до данас – тврди Ацовић.

Када је реч о Македонији, тамошња имовина код Демир Капије после смрти краља Александра, чија је читава имовина конфискована 1947, требало је да припадне његовом сину Томиславу.

– И тамо се осим зграде налазе и други објекти, али и земљиште с виноградима. Македонци немају намеру да прихвате било какав одштетни захтев и део тог поседа је њихова влада већ дала у најам или продала другим власницима. Поступак тамо, колико је мени познато, није ни покренут, уколико то у међувремену нису учинили наследни краљевића Томислава – наводи Ацовић.

За разлику од Македоније, у Црној Гори су захтеви за повраћај поднети, али члан Крунског савета тврди да те процедуре стоје и да су на делу стална одлагања.

– Реституција у Црној Гори јесте законски предвиђена, али ништа није учињено. За све то време поседи су у највећем делу, колико је мени познато, више пута изнајмљивани на коришћење разним инвеститорима. Највећи део тога концентрисан је у Милочеру, где је и Краљичина плажа. Ту се налазе и објекти на Цетињу, у Ријеци Црнојевића и на још неколико места – објашњава Ацовић.

Краљичина плажа (Фотодокументација „Политике”)

Говорећи о вредности имовине, он подсећа да је читаво наслеђе краља Александра процењено 1938. када је одржавана оставинска расправа, и то на 95,5 милиона тадашњих динара.

–Та вредност је и тада процењивана на основу неке објективне цене плаца и грађевинске структуре. Али никад се није улазило у то колико је драгоцена она имовине која се налази унутар тих здања. Дешава се да због природе уметничких збирки које се ту налазе, предмети који стоје у зградама многоструко превазилазе вредност самих тих зграда – закључује Ацовић.

 

Случај Мештровићеве „Мајке Хрвата”

Пажњу јавности, када је реч о заоставштини из времена владавине Карађорђевића у бившим југословенским републикама, привукла је пре више од годину дана скулптура Ивана Мештровића „Мајка Хрвата”, позната и под именом „Повијест Хрватске”. Из те државе у лето 2015. стигла је најава да ће њене власти захтевати од Србије да врати ово дело. Као аргумент наведено је да је Мештровић у свом писму оставио податак да је скулптура наменски урађена за музеј у Хрватској, а потом је рад само позајмљен краљу Александру Првом. Чули су се и наводи како није сигурно да је Карађорђевић исплатио Мештровића.

„Политика” је дошла до документа у поседу Архиву Југославије, датираног на 9. мај 1934, у којем је решење с потврдама да је краљ исплатио и хонорар вајару и трошкове превоза и израде. Наш лист објавио је и рачун Народне банке Краљевине Југославије који потврђује исплату.

Коментари63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mermerni talac
Skulptura kao talac za odmazdu? mizerno!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.