Јелена, докторка која лечи од Колашина до Јаворја

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Када на „врата” од планине Јаворје, која је Вучјем, Сињајевином и Бјеласицом, божјом вољом „исплела” планински венац око града Колашина, одјекне „Ој, Јаворје, Јаворје...”, стигао је знак да се у њене катуне враћају планинке са стадима.

Тако је било и овог лета. Деценијама је тако од пролећа до јесени – оживе катуни на планинама. Чују се песме чобана, домаћица, плач деце... Пашњаке и ливаде прекривају овце, козе, краве, коњи, јагњад... и тако све до краја октобра када се поново с прикупљеним белим мрсом: сиром и кајмаком врате у своја села око Колашина и Шавника.

А ко није био на Јаворју, тај и не зна шта је раскошан дар природе. Сва раскош горњоморачких планина као да је похрањена на Јаворју, чији је врх на 1.580 метара надморске висине. У његовом шареном ћилиму није само бројно планинско цвеће, већ и ретке, лековите биљне врсте.

До раштрканих колиба и катуна, а има их око двадесетак, на Јаворје се стиже једним делом добрим асфалтним и локалним макадамским путем. Ка Јаворју се може из правца Колашина и малене вароши Шавник. Ова лепа планина смештена је на 23 километру од Колашина, где се са Мијоске скреће ка Драговића Пољу, па ка Крњој Јели и Шавнику.

Ту на пространу зараван преко лета дођу Драговићи, Ранковићи, Баошићи, Тодоровићи, Кадићи, Бојићи, Шишовићи, Чепићи... Сви они кажу да су једна велика породица, живе у једном катуну, раде и помажу једни другима, брину једнако о својој као и о стоци осталих комшија са катуна. А на Преображење Господње традиционално за себе и госте приреде дружење и богату трпезу.

Међу најдражим гостима су им лекари и медицинско особље које у ову планину шаље директорка Дома здравља из Колашина Драгица Поповић, како би прегледали и пружили медицинску помоћ људима на Јаворју. Глас се брзо пронесе да у катуне стиже медицински тим: омиљена и најтраженија лекарка у колашинском крају и свакако међу маленом породицом на Јаворју – докторка Јелена Зиндовић, медицинска сестра Јевра Влаховић и вешти возач Мићо Кујовић.

Након поздрава докторка Зиндовић нема времена за велике приче. Креће с прегледима од колибе до колибе и успева да детаљно прегледа око четрдесет пацијената.

„Највећи утисак на нас оставила су деца, раздрагана и живахна, али и њихове мајке и баке које су од посла једва издвојиле време да застану и да тај тренутак посвете своме здрављу. Нису криле задовољство због наше посете и биле су пријатно изненађене организованим прегледима који су успешно завршени”, каже нам на крају др Зиндовић.

Иако је мештанка Невена Ранковић имала пуне руке посла, жали што докторка и сестра морају и друге да прегледају јер, каже, „није навикла да гости не пробају њене специјалитете”.

А међу планинкама посебно место припада домаћинству Маре Баошић која на катуну живи сама.

„Може се, мада године иду. Држим стоку и у томе ми највише помаже електрична чобаница. Захваљујући њој могу да радим друге послове. А докторка Јела никада на нас не заборавља”, каже Мара.

За докторку Јелену Зиндовић, која годинама обилази житеље катуна на планини Јаворак, није никакав проблем да настави пешке где се завршава лош макадам, само да би се уверила како је здравље ових плаништара и горштака.

С радошћу каже да су њени одласци на црногорске катуне јединствена прилика да упозна посебне људе који пола године са својим стадима живе на планинама, али и да се увери како су предивни предели који Црну Гору чине прелепим местом за живот.

„Овакви прегледи треба да се организују током летњих месеци и на катунима Сињајевине, Бјеласице и Комова”, поручује Јелена.

А из катуна, скоро у хору, деца и њихови родитељи, њих око педесетак, Јелену, Јевру и Мића испраћају речима: Хвала вам што бринете о нама. Бог ће вас добром даривати.”