Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како су судови постали ВИП клијенти Пиреус банке

Удружење ЦХФ Србија ишчачкало уговоре које је ова банка потписала са Врховним касационим и Другим и Трећим основним судом о повлашћеном кредитирању запослених
Уговор о пословној сарадњи

Док задужени у швајцарским францима очекују став Врховног касационог суда који би помогао решавању проблема 20.000 породица у Србији, јавности је управо постао доступан уговор овог суда са Пиреус банком о повољним кредитима за своје запослене. Уговор је ишчачкао портал „ЦХФ Србија” који се бави правима корисника финансијских услуга, уз претпоставку да овакви пословни аранжмани између судова и банака могу да доведу у сумњу непристрасан рад ових судова.

Испоставило се да су овакве уговоре о пословној сарадњи 2014. и 2015. са истом банком потписали и Други основни и Трећи основни суд у чијој је надлежности ова банка са седиштем на Новом Београду. Иако се у уговорима не наводе детаљи под којима запослене у судовима кредитира ова банка, нити о којим каматним стопама и износима је реч, у једном од докумената који је потписао Трећи основни суд наведено је да је овај суд у јануару 2015. године потписао уговор са Пиреус банком о одобравању ненаменских краткорочних кредита за запослене „са одређеним погодностима”, као и да су уговоре о позајмицама закључила 23 запослена и један судија.

Јелена Павловић из удружења „ЦХФ Србија” које је објавило ове уговоре каже да они наслућују да је разлог уласка у овакав пословни однос, између Пиреус банке и судова, понуђен ВИП статус и повољније камате под којим се одобравају кредити за запослене.

Како је, у ствари дошло до тога да ови уговори изађу у јавност?

– Један од наших чланова који је отишао на суђење, јер има кредит у швајцарцима, на огласној табли суда видео је понуду Пиреус банке која нуди закључење уговора за запослене у суду. То нам је дало идеју да покушамо да добијемо те уговоре и зато смо 14. септембра Врховном касационом суду, Другом основном и Трећем основном суду послали захтев да нам по Закону о доступности информацијама од јавног значаја доставе те уговоре које су потписали са Пиреус банком. Брзо смо их добили и одмах објавили на нашем сајту – каже наша саговорница и пита да ли овакав пословни однос омогућава запосленима у судовима повољније услове кредитирања.

Из угла банке, додаје, јасно је да је она унапред, знајући да ће се клијенти обраћати тим истим судовима, желела да уђе у пословни однос са њима и тиме их дисквалификује у неким будућим споровима. Интересантно је, каже то, што је рецимо Трећи основни суд надлежан за већину банака, каже Павловићева и додаје ће њихово удружење послати захтеве свим судовима и за остале банке, како би сазнали да ли је ово усамљен случај, као и да ли је спроведена јавна набавка.

„Политика” је јуче од ова три суда тражила податке о томе по основу ког закона судови имају овлашћења да самостално потписују комерцијалне уговоре и да ли још са неком банком имају овакве уговоре. Тражили смо и информације о томе о каквим уговорима је реч, да ли су индексирани у страну валуту, по којој камати су уговорени. И Пиреус банку смо јуче питали да ли је ово уобичајена пракса и да ли има ВИП уговоре са још неким судовима у Србији, али до закључења овог броја нисмо добили одговор ни на једно од постављених питања.

О овом случају пре два месеца било је речи и у Скупштини Србије (на седници на којој је бирана нова влада) када су о сарадњи судова и Пиреус банке говорили посланици Двери. Како је јуче за „Политику” изјавио лидер ове странке Бошко Обрадовић, Двери су комплетну документацију о уговорима судова и банке предали премијеру и министру правде, али до данас нису добили никакав одговор.

– Премијер је тада дао једно објашњење да никоме, па ни судијама, не може да се забрани да узму кредит, а да грађани имају могућност да траже изузеће тог судије. Као да грађани знају ко је од судија узео кредит. Јасно је да су се банке заштитиле са свих страна и да држава не реагује, каже Обрадовић.

Посланик овог покрета Срђан Ного тада је рекао да је јавна тајна да су многе судије и раније закључивале повољне уговоре по којима су имали ВИП статус као клијенти банке.

 –То је статус по коме судије имају од 0,75 одсто до највише два одсто камате годишње на стамбене и кеш кредите. Зачкољица је да банка може и једнострано да промени висину камате према кориснику, па можемо поставити питање да ли банка тако може да врши велики утицај на рад тих судија – рекао је том приликом Ного.

Пиреус банка је иначе користила неколико проблематичних одредби у уговорима о кредитима у швајцарским францима. Прво, повећавала је камату током отплате кредита. Кредит је исплаћивала по куповном најнижем, а наплаћивала га по продајном највишем курсу до марта 2012. године, а онда по средњем до марта 2015. године. Наплаћивала је такође провизију за обраду кредита од 1,5 одсто, што је био повод корисницима кредита у швајцарцима да туже банку.

Коментари34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.