Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фалсификати у српској културној баштини у БиХ

Ста­тус срп­ског на­ро­да у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни нео­дво­ји­во је ве­зан за ста­тус срп­ског је­зи­ка
Ћирилично иницијално писмо (Дарко Новаковић)

Mа­ло је је­зи­ка чи­ји су ин­те­гри­тет и иден­ти­тет до те мје­ре угро­же­ни до ко­је је угро­жен срп­ски је­зик, по­себ­но на под­руч­ју БиХ. Као што у ври­је­ме Бе­ња­ми­на Ка­ла­ја има­мо ства­ра­ње бо­сан­ске на­ци­је пре­ко ина­у­гу­ри­са­ња бо­сан­ског као зе­маљ­ског је­зи­ка, исто та­ко и да­нас бо­шњач­ка и је­зич­ка и слу­жбе­на по­ли­ти­ка по­ку­ша­ва­ју на­мет­ну­ти и дру­гим на­ро­ди­ма у БиХ на­зив је­зи­ка ко­ји су са­ми иза­бра­ли. Дру­гим ри­је­чи­ма, тер­мин бо­сан­ски је­зик да­нас има зна­че­ње не је­зи­ка Бо­шња­ка, не­го Ка­ла­јев(ск)о зна­че­ње зе­маљ­ског је­зи­ка – је­зи­ка свих ста­нов­ни­ка Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Бо­шњач­ка лин­гви­стич­ка по­ли­ти­ка ра­ди­ла је ужур­ба­но на пре­и­ме­но­ва­њу је­зи­ка – срп­ског је­зи­ка у ко­рист на­зи­ва бо­сан­ски. Та по­ли­ти­ка има са­мо је­дан циљ, а то је да про­гла­си да сви ко­ји жи­ве у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, па пре­ма то­ме и Ср­би, го­во­ре бо­сан­ским је­зи­ком. Да би бо­сан­ски при­ка­за­ли као по­јам ши­ри од пој­ма бо­шњач­ки на­род, они фал­си­фи­ку­ју срп­ску кул­тур­ну ба­шти­ну БиХ пред­ста­вља­ју­ћи је као бо­сан­ску; те на тај на­чин бо­сан­ски по­ста­је су­пер­и­ор­ни­ји, од­но­сно над­ре­ђе­ни пој­му бо­шњач­ки. То се по­себ­но ви­ди ка­да је у пи­та­њу По­ве­ља Ку­ли­на ба­на. Да­кле, спо­ме­нич­ка ба­шти­на са про­сто­ра БиХ при­ка­зу­је се под бо­сан­ство. Та­ко нпр. ако на би­ло ко­јем пре­тра­жи­ва­чу по­тра­жи­мо ин­фор­ма­ци­је о По­ве­љи Ку­ли­на ба­на, огро­ман број пр­вих став­ки да­је „по­дат­ке“ о По­ве­љи као род­ном ли­сту бо­сан­ске др­жа­ве, уте­ме­ље­не на ста­ро­бо­сан­ском је­зи­ку и бо­сан­ском пи­сму (бо­сан­чи­ци). При то­ме се ни­гдје не спо­ми­ње да је бо­сан­чи­ца са­мо сти­ли­зо­ва­на срп­ска бр­зо­пи­сна ћи­ри­ли­ца. На тај на­чин овај ди­пло­ма­тич­ки до­ку­мент пред­ста­вљен је као свје­до­чан­ство ду­ге тра­ди­ци­је пи­сме­но­сти на бо­сан­ском је­зи­ку. Та­ко је пред­ста­вље­на По­ве­ља и у уџ­бе­ни­ци­ма и ли­те­ра­ту­ри бо­шњач­ких лин­гви­ста. По истом обра­сцу, и сва оста­ла спо­ме­нич­ка гра­ђа свр­ста­ва се под исто­ри­ју бо­сан­ског је­зи­ка, без об­зи­ра на чи­ње­ни­цу што „Ва­ши ста­ри је­су књи­ге зна­ли, срб­ски шти­ли, а срб­ски пи­са­ли“ (Ан­тун Ма­ти­ја Рељ­ко­вић, 1761, Са­тир или­ти ди­вји чо­вик). Исти обра­зац при­мје­њу­је се и да­нас кад је у пи­та­њу под­во­ђе­ње пи­са­ца са под­руч­ја цје­ло­куп­не БиХ, свих на­ци­о­нал­них опре­дје­ље­ња, под бо­сан­ски је­зик и бо­сан­ство. Та­ко су се ме­ђу они­ма ко­ји су сво­ја дје­ла на­пи­са­ли на бо­сан­ском, по ка­та­ло­ги­за­ци­ји На­ци­о­нал­не и уни­вер­зи­тет­ске би­бли­о­те­ке из Са­ра­је­ва, на­шли и Пе­тар Ко­чић, Бран­ко Ћо­пић, Иво Ан­дрић, Ла­за Ла­за­ре­вић (....), па чак и Ми­лош Ко­ва­че­вић, ве­ли­ко име срп­ске фи­ло­ло­ги­је! Дру­гим ри­је­чи­ма, при ка­та­ло­ги­за­ци­ји је умје­сто срп­ског је­зи­ка за те ауто­ре као је­зик на ко­ме су њи­хо­ве књи­ге штам­па­не упи­сан бо­сан­ски је­зик. Ту се из­гле­да по­ста­вио са­мо је­дан кри­те­ри­јум – са­мо­во­ља би­бли­о­те­ка­ра, бу­ду­ћи да су они са­мо­вољ­но од­ре­ђи­ва­ли на­ци­о­нал­ну и је­зич­ку при­пад­ност ауто­ра, од­ба­цу­ју­ћи све фи­ло­ло­шке кри­те­ри­ју­ме и та­ко на­ве­де­не ауто­ре свр­ста­ли под пи­сце бо­сан­ског је­зи­ка. Ова­кви ста­во­ви има­ју са­мо је­дан циљ, а то је да се ство­ри но­ва сли­ка исто­ри­је и је­зи­ка, без об­зи­ра на то што ни­је­дан од тих кри­те­ри­ју­ма не­ма на­уч­но ни прав­но уте­ме­ље­ње. Та­ко смо до­шли на те­рен је­зич­ке по­ли­ти­ке и је­зич­ког пла­ни­ра­ња кроз по­ли­ти­ку је­зи­ка и по­ли­ти­ку пла­ни­ра­ња. Фал­си­фи­ка­ти и ата­ко­ва­ње на срп­ску кул­тур­ну ба­шти­ну ви­де се и по пре­тен­зи­ји хр­ват­ске на­уч­но­сти оли­че­не у при­сва­ја­њу Ми­ро­сла­вље­вог је­ван­ђе­ља, са јед­не стра­не, а са дру­ге – у нпр. ре­ги­стро­ва­њу гу­са­ла код Уне­ска као дио хр­ват­ског кул­тур­ног на­сље­ђа, оних истих гу­са­ла ко­је су по­сли­је је­зи­ка и ћи­ри­ли­це мо­жда и нај­и­зра­же­ни­ја од­ред­ни­ца срп­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. Иста сли­ка је и са ћи­ри­ли­цом ко­ја је би­ла про­тје­ри­ва­на и за­бра­њи­ва­на и у БиХ и у Хр­ват­ској (за ври­је­ме Пр­вог и Дру­гог свјет­ског ра­та), а да­нас као бо­сан­ска и хр­ват­ска ћи­ри­ли­ца из­ди­же ци­је­ли је­дан кор­пус срп­ске књи­жев­но­сти при­ка­за­не фал­си­фи­ко­ва­ним окви­ром не­срп­ске ћи­ри­ли­це.
Ста­тус срп­ског на­ро­да у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни нео­дво­ји­во је ве­зан за ста­тус срп­ског је­зи­ка. Бо­шњач­ка по­ли­ти­ка и лин­гви­сти­ка ра­ди на при­ка­зу бо­сан­ског је­зи­ка у ко­јем су об­је­ди­ње­ни и Ср­би као Бо­сан­ци пра­во­слав­ци и Хр­ва­ти као Бо­сан­ци ка­то­ли­ци. За афир­ма­ци­ју тих те­жњи укљу­че­не су све ин­сти­ту­ци­је дру­штва и при­зна­ти су сви мо­де­ли и по­ступ­ци, без об­зи­ра на на­уч­ну и исто­риј­ску ре­ле­вант­ност. 
Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у ис­точ­ном Са­ра­је­ву

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.