Фалсификати у српској културној баштини у БиХ
Mало је језика чији су интегритет и идентитет до те мјере угрожени до које је угрожен српски језик, посебно на подручју БиХ. Као што у вријеме Бењамина Калаја имамо стварање босанске нације преко инаугурисања босанског као земаљског језика, исто тако и данас бошњачка и језичка и службена политика покушавају наметнути и другим народима у БиХ назив језика који су сами изабрали. Другим ријечима, термин босански језик данас има значење не језика Бошњака, него Калајев(ск)о значење земаљског језика – језика свих становника Босне и Херцеговине. Бошњачка лингвистичка политика радила је ужурбано на преименовању језика – српског језика у корист назива босански. Та политика има само један циљ, а то је да прогласи да сви који живе у Босни и Херцеговини, па према томе и Срби, говоре босанским језиком. Да би босански приказали као појам шири од појма бошњачки народ, они фалсификују српску културну баштину БиХ представљајући је као босанску; те на тај начин босански постаје супериорнији, односно надређени појму бошњачки. То се посебно види када је у питању Повеља Кулина бана. Дакле, споменичка баштина са простора БиХ приказује се под босанство. Тако нпр. ако на било којем претраживачу потражимо информације о Повељи Кулина бана, огроман број првих ставки даје „податке“ о Повељи као родном листу босанске државе, утемељене на старобосанском језику и босанском писму (босанчици). При томе се нигдје не спомиње да је босанчица само стилизована српска брзописна ћирилица. На тај начин овај дипломатички документ представљен је као свједочанство дуге традиције писмености на босанском језику. Тако је представљена Повеља и у уџбеницима и литератури бошњачких лингвиста. По истом обрасцу, и сва остала споменичка грађа сврстава се под историју босанског језика, без обзира на чињеницу што „Ваши стари јесу књиге знали, србски штили, а србски писали“ (Антун Матија Рељковић, 1761, Сатир илити дивји човик). Исти образац примјењује се и данас кад је у питању подвођење писаца са подручја цјелокупне БиХ, свих националних опредјељења, под босански језик и босанство. Тако су се међу онима који су своја дјела написали на босанском, по каталогизацији Националне и универзитетске библиотеке из Сарајева, нашли и Петар Кочић, Бранко Ћопић, Иво Андрић, Лаза Лазаревић (....), па чак и Милош Ковачевић, велико име српске филологије! Другим ријечима, при каталогизацији је умјесто српског језика за те ауторе као језик на коме су њихове књиге штампане уписан босански језик. Ту се изгледа поставио само један критеријум – самовоља библиотекара, будући да су они самовољно одређивали националну и језичку припадност аутора, одбацујући све филолошке критеријуме и тако наведене ауторе сврстали под писце босанског језика. Овакви ставови имају само један циљ, а то је да се створи нова слика историје и језика, без обзира на то што ниједан од тих критеријума нема научно ни правно утемељење. Тако смо дошли на терен језичке политике и језичког планирања кроз политику језика и политику планирања. Фалсификати и атаковање на српску културну баштину виде се и по претензији хрватске научности оличене у присвајању Мирослављевог јеванђеља, са једне стране, а са друге – у нпр. регистровању гусала код Унеска као дио хрватског културног насљеђа, оних истих гусала које су послије језика и ћирилице можда и најизраженија одредница српског националног идентитета. Иста слика је и са ћирилицом која је била протјеривана и забрањивана и у БиХ и у Хрватској (за вријеме Првог и Другог свјетског рата), а данас као босанска и хрватска ћирилица издиже цијели један корпус српске књижевности приказане фалсификованим оквиром несрпске ћирилице.
Статус српског народа у Босни и Херцеговини неодвојиво је везан за статус српског језика. Бошњачка политика и лингвистика ради на приказу босанског језика у којем су обједињени и Срби као Босанци православци и Хрвати као Босанци католици. За афирмацију тих тежњи укључене су све институције друштва и признати су сви модели и поступци, без обзира на научну и историјску релевантност.
Филозофски факултет Универзитета у источном Сарајеву
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.