Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поклон који судови нису смели да приме

Судови не могу да закључују комерцијалнe уговорe попут ових са Пиреус банком, јер се њима не врши судска власт, каже за „Политику” Јелисавета Василић, члан Савета за борбу против корупције
Трећи основни суд у Београду (Фото Драган Јевремовић)

Уговор закључен између банке и суда је недозвољен. Судови, као делови правосудне власти, имају ограничену пословну способност, јер су овлашћени само да предузимају радње којим се штите слободе и права грађана. Њихова права су ограничена и када суд иступа као судска управа, јер у том случају може само да обавља оне послове којима се врши судска власт. Према томе судови не могу да закључују комерцијалнe уговорe попут ових са Пиреус банком, јер се њима не врши судска власт, каже за „Политику” Јелисавета Василић, члан Савета за борбу против корупције и бивши судија Вишег привредног суда коментаришући уговоре о пословној сарадњи које су Врховни касациони суд, Други и Трећи основни суд потписали са овом банком током 2014. и 2015. године.

Према њеним речима, суд уговор није могао да закључи и због тога што између обавеза банке и суда не постоји никаква равнотежа. Банка даје кредит под повољнијим условима, али суд по закону не може ништа да учини за банку, односно не може ништа да јој поклони.

– Банка даје поклон суду, судијама и запосленима, а судијама, односно судовима је забрањено да примају било какве поклоне – изричита је наша саговорница и упозорава да судови не треба да закључују овакве поклоне, без обзира што ни у једном члану закона не стоји да они не могу да склапају комерцијалне уговоре са повластицама јер се то коси са функцијом коју обављају.

Врховни касациони суд, Други и Трећи основни суд ни јуче нису одговорили на питање „Политике” по ком закону су самостално закључили комерцијалне уговоре са Пиреус банком, да ли је реч о кредитима по повлашћеним условима и да ли имају сличне аранжмане са другим банкама. Ова три суда су иначе потписала уговоре о пословној сарадњи, односно додели ненаменских краткорочних кредита за запослене у судовима. Према подацима покрета Двери, неке судије су и раније закључивале повољне уговоре на стамбене и кеш кредите, по камати од 0,75 до највише два одсто годишње. Министарство правде јуче нам је одговорило да по Закону о уређењу судова, судови самостално уређују свој рад, односно радом суда руководи његов председник. „Самим тим на њему је и одговорност за законитост рада суда.”

У Агенцији за борбу против корупције одговорили су да питање уговора између судова и банака није у њиховој надлежности.

Синдикат може да закључује уговор
Уколико је уговор закључен између синдиката, као врсте удружења грађана и банке, такав уговор је прихватљив, јер и банка и удружење могу имати интереса за закључење таквог уговора. Интерес синдиката је да омогући својим члановима да добију кредит под повољнијим условима, а банка је заинтересована да да кредит под повољнијим условима, јер оваквим уговором добија већи број клијената. Према томе између интереса и једне и друге странке постоји равнотежа и нема никаквог поклона, каже Јелисавета Василић.

Адвокат Војин Биљић каже да чак и да се остави по страни чињеница да Врховни касациони суд не сме улазити у пословне односе и на тај начин доводити у сумњу своју независност, сама садржина ових уговора може забринути све грађане Србије.

– По овом уговору са Пиреус банком, Врховни суд се обавезао да ће сва његова кашњења у исплати плаћати запослени, исто као што се обавезао да ће банци достављати податке о статусу запослених и на тај начин јој помоћи у наплати потраживања. Ове обавезе су по закону ништаве – каже он.

Врховни суд се, додаје, у овом аранжману обавезао и да ће уговор чувати као пословну тајну, иако би требало да му је познато да тако нешто није могуће због примене Закона о слободном приступу информацијама. Сама чињеница да је садржај уговора објављен управо применом овог закона, доказује да је Врховни суд прекршио уговор који је потписао.

– Како онда објаснити грађанима да морају поштовати своје уговорне обавезе, кад то не важи за највиши суд у држави. Ово питање има огроман друштвени значај у земљи где је добровољно извршење уговора на веома ниском нивоу, што и грађанима и привреди ствара велике проблеме. Сме ли највиши судски ауторитет промовисати кршење закона и добрих пословних обичаја и да ли смо свесни које то последице може имати на друштвене односе, каже наш саговорник.

Поједини правни стручњаци кажу да је потписивањем оваквог уговора Врховни касациони суд искључио могућност да буде независтан и непристрасан у односу на Пиреус банку, чиме је правно себи затворио могућност да уопште непристрасно суди у предметима у којима се појављује ова банка. По Етичком кодексу судија, пословне везе са странкама искључују непристрасност, тако да би судија морао да се изузме из одлучивања ако је са странком у пословном односу. Шта у случају када је суд, што подразумева и све судије тог суда, у пословном односу са странком, у овом случају Пиреус банком?

Народни посланик и члан скупштинског одбора за правосуђе Душан Павловић каже за „Политику” да државне институције не би смеле да потписују овакве уговоре.

– Када суд себе доведе у такву позицију да његови функционери, судије, председници судова са неким банкама имају склопљене уговоре онда у ситуацијама у којима неки други клијент тужи банку и нађе се на суду може да се сумња у непристрасност, аутономност и независност суда. Да би се то избегло, такви аранжмани морају бити забрањени –  каже Павловић.

Према његовом мишљењу не постоји изричита законска препрека за овако нешто, али је питање независности судства и морала у једну руку и чињенице да уз овакве аранжмане није могуће обезбедити независност судства. Зато, додаје, ако су ови уговори дозвољени по закону, такав закон би требало укинути, а ако не постоје правне препреке онда би их требало под хитно наметнути.

 

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.