петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 01.11.2016. у 22:00 Мирослав Лазански
„Политика” у Сирији

Кад председник отвара врата

Ту смо”, рече на моје изненађење госпођа Абир. Тек што сам закорачио ка вратима, њих ми је отворио лично председник Сиријске Арапске Републике Башар ел Асад
Фото Канцеларија председника Сирије

 

Од нашег специјалног извештача

Дамаск – Две службене црне лимузине кабинета председништва дошле су пред амбасаду Србије тачно у 9.20 часова у уторак 1. новембра. Кренуо сам на интервју са председником Сирије Башаром ел Асадом – у првом аутомобилу били смо отправник послова наше амбасаде господин Милан Вијатовић и ја, а у другом заменик шефа мисије господин Вељко Пиљак.

Око двадесетак минута вожње широким булеваром ка планини Касјун и стигли смо у председничку палату. Од улаза у комплекс вртова, паркова, палми, цвећа, оморика, негованих ливада и стаза посутих украсним каменчићима, до зграде где је прес-служба председника води булевар са четири траке. Летимичан поглед открива најмање четири главна улаза у комплекс. Госпођа Абир из прес-одељења већ нас чека на улазу у палату. Кафа, вода и договор о још понеком детаљу око интервјуа. Очекивао сам да ће се то одвијати ту негде близу, у комплексу председничке палате. Уместо тога у 10.35 опет седамо у лимузине и враћамо се с брда у град. У једном булевару нагло скрећемо ка капији са челичним стубовима који аутоматски урањају у земљу. Вртови и палме, пут више није булевар са неколико трака. Правимо кругове и заустављамо се поред неке обичне зграде са дрвеним капцима на прозорима и прилично избледелим дрвеним вратима.

„Ту смо”, рече на моје изненађење госпођа Абир. Тек што сам закорачио ка вратима, отворио ми је председник Сиријске Арапске Републике Башар ел Асад.

Отвара врата, смеје се и каже: „Добро дошао, пријатељу.” Иза њега и са стране у холу куће је гомила фото-репортера и телевизијских сниматеља. Учинило ми се као да сам у Холивуду на додели Оскара. Да ме председник државе дочека на вратима куће и још лично ми отвара улазна врата, признајем, био је то мали шок за мене. Сели смо најпре у мањи салон. Кућа изнутра уопште не делује мало, тако изгледа само са једне стране.

После куртоазних речи на почетку разговора председник Асад је подсетио на дугогодишње пријатељство његовог оца са маршалом Титом, на пријатељство народа Сирије и Југославије, а сада и на пријатељство народа Сирије и Србије. Каже да у његовој земљи добро знају да је све ово кроз шта сада пролази Сирија раније прошла Србија. И медијску сатанизацију, и „хуманитарну бригу” и пропагандно-психолошку агресију и подстицање верских сукоба, и економске санкције и бомбе и ракете, и на крају отимање територије.

Председника Асада интересовало је да ли народ у Србији зна шта се догађа у Сирији, распитивао се за историјат нашег листа и утицај „Политике” у Србији, колико има дневних листова и уопште медија у Србији који су у власништву западног, а колико у власништву руског капитала.

Рекао сам му да народ у Србији пружа безрезервну подршку Сирији у борби против терориста из Нусра фронта и ИД-а. Председник се насмешио и позвао ме да пођемо на спрат, где ћемо направити интервју. На изласку из салона председник Асад опет ми је отворио врата и показао ми да први изађем. Протокол или не, али годи.

Уз степенице ја сам ишао десно, а председник Асад лево иза мене. У великом салону, на првом спрату „мале” куће, биле су постављене две столице. Прикачили су председнику и мени микрофоне, около фото-репортери и четири ТВ камере. У суседној соби комплетан ТВ студио са неколико огромних екрана, сви са слушалицама, техничари и режисери. Председник и ја, један насупрот другог, мало десно иза председника постављен је семафор који ће ми означити када је интервју завршен. Имам тачно 25 минута на располагању. Први пут у досадашњој новинарској каријери радим интервју бацајући повремено поглед на семафор, који ми црвеним бројевима из секунде у секунду показује колико минута још треба да чекам. Председник је благим осмехом пропратио моје ишчекивање. Када се на семафору појавило „00.00”, поставио сам прво питање.

Коментари113
c2129
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља