Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на дан када је војска Петра Бојовића ослободила Београд

Српска престоница је 1. новембра 1918. године ослобођена захваљујући Првој српској армији која је од 4. октобра до тада ослободила све веће градове у Србији па је наставила ка северу
Почаст су одали градски менаџер Горан Весић, чланови Друштва за неговање традиција Србије до 1918. године и Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920 (Фото: Беоинфо)

Дан када су војници војводе Петра Бојовића пре 98 година у Првом светском рату ослободили Београд од окупатора обележен је јуче полагањем венаца на Спомен-костурницу бранилаца Београда 1915. Почаст српским херојима и ослободиоцима из Првог светског рата одали су градски менаџер Горан Весић, чланови Друштва за неговање традиција Србије до 1918. године и Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920.

Градски менаџер подсетио је да је ослобођење Београда представљало херојски чин српске војске. Борци војводе Бојовића су пут од 800 километара, од пробоја Солунског фронта до Београда, прешли за нешто мање од два месеца.

– Српска војска је толико журила да ослободи своју земљу да је савезничке трупе, које су биле логистика, оставила чак 200 километара иза себе. У Београд су ушле Дринска, Моравска и Дунавска дивизија, и то је један од најсветлијих тренутака у историји Београда – истакао је Весић додајући да Београд током своје историје био део 155 ратова, а да је 44 пута делимично или потпуно разорен.

И 1. новембар да буде стална манифестација
Недавно су приликом обележавања 20. октобра, ослобођења Београда у Другом светском рату, градски челици најавили да ће за прослављање овог датума убудуће бити утврђен посебан буџет и да ће добити статус сталне манифестације града. Више наших читалаца ових дана се јавило са предлогом да се такав статус додели и 1. новембру и ослобађању Београда у Првом светском рату уз образложење да су и војници Петра Бојовића подједнако заслужни као и они у Другом светском рату.

– Мало је градова у свету који су преживели толике патње и победа у Првом светском рату требало је да буде последња, али нажалост догодио се и Други светски рат. Зато слободу дугујемо и онима који су га ослободили 1944, али и онима који су то учинили 1918. године. У тој епопеји, у којој су дате жртве од којих се до данас нисмо опоравили, Србија се уписала у ред најславнијих држава света јер смо се борили раме уз раме са савезницима у ратовима које нисмо тражили – навео је Весић напомињући да 1. новембра увек треба да се сетимо свих наших жртава у Првом светском рату јер, како је казао, у њему нису гинули само војници.

– Аустроугарска је према српском цивилном становништву спроводила политику геноцида. На територији целе наше земље, а посебно у Мачви, догодили су се страшни злочини и није било народа који је у том рату третиран као српски, и то не смемо да заборавимо. Као град у будућности ћемо се одужити људима који су учествовали и водили војску у Првом светском рату, краљу Александру Карађорђевићу, који у Београду нема ни споменик ни улицу. На тај начин подсетићемо људе на историјске догађаје, а генерације иза нас учити да се поносе светлим примерима из своје историје – поручио је Горан Весић.

Београд је 1. новембра 1918. године ослободила Прва српска армија. Ова армија је од 4. октобра до 1. новембра ослободила све веће градове у Србији, укључујући и Београд, где је провела неколико дана, да би затим наставила ка северу, широким фронтом преко Саве и Дунава. Већ 9. новембра од аустроугарске војске ослобођен је и Нови Сад.

На иницијативу Удружења ратника и тадашње Управе града Београда, Спомен-костурница на Новом гробљу подигнута је 1931. године. Њен аутор је чувени руски архитекта Роман Версхофској, а скулптуре су дело вајара Живојина Лазића. У костурници су сахрањени браниоци Београда погинули 1915. и ослободиоци страдали у завршним борбама 1918. године. Костурница има два нивоа, у првом су сахрањена тела идентификованих, а у другом непознатих ратника.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.