Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЏОН СКОФИЛД

За разлику од попа, џез има дубину

Рад са Мајлсом Дејвисом донео ми је много самопоуздања, јер ако му се свиђам, мислио сам, онда мора да сам добар
(Фото: Културни центар Панчево)

Један од најзначајнијих џез гитариста, Џон Скофилд отвориће вечерас овогодишњи Панчевачки џез фестивал у дворани Културног центра Панчева. Америчком музичару, овенчаном многим наградама, међу којима је и „Греми”, и који је и професор на Њујоршком универзитету, то ће бити, после једне деценије, поновни сусрет са српском публиком. За први концерт у Србији, који се десио на Београдском џез фестивалу, везују га дивна сећања, јер је, како истиче у разговору за „Политику”, публика била одлична, као и свирка, па се нада „истом резултату” и овога пута, и обећава „добар џез који изводи прилично добра група”.

Иако је прве кораке у плодној џез каријери начинио као део бенда Билија Кобама, сећа се да је гитару почео да свира са 11 година, када се све што је знао о музици, како каже, вртело око попа:

– И прво што сам покушавао да свирам на гитари била је поп музика. Али, како сам сазревао, музика ме је све више интересовала и озбиљно сам јој се посветио. Мислим да сам и раније чуо џез, али нисам испрва схватао да сам га читавог живота слушао у свим жанровима америчке музике. И пожелео сам да студирам џез као уметничку форму, зато што има дубину много већу од попа, који је попут жвакаће гуме.

Студирали сте на чувеном Берклију. Колико је за једног џез музичара важно формално образовање?

Неопходно је да студирате, мада је много џез музичара самоуко или имају помоћ других музичара. Мени је Беркли представљао ту помоћ. Био је то веома битан почетак за мене, зато што сам долазио из малог града у коме баш и није било много музичара. Шанса да будем окружен другим студентима који су тада већ знали да свирају џез заиста ме је погурала. Веома важни ментори за мене лично предавали су на Берклију у то време, попут Герија Бартона и Стива Сволоуа, и остао сам пријатељ са њима. Од студентских дана свирам са Стивом и он ће бити на концерту и у Србији. Али, нисам дипломирао јер ме је велики број свирки одвојио од школе. Међутим, пре неколико година даривали су ме почасним докторатом, тако да сам, на неки начин, дипломирао.

Радили сте годинама Мајлсом Дејвисом. Какво је то било искуство?

Мајлс је увек био један од мојих најомиљенијих музичара, и пре него што сам га упознао. Зато прилику да свирам са њим нисам смео да пропустим. Желео сам изблиза да видим како он то ради... Рад са њим донео ми је много самопоуздања, јер ако му се свиђам, мислио сам, онда мора да сам добар. Осим тога, то искуство ми је помогло да добијем неку врсту признања и препознавања у свету музике.

Импровизација је суштинска за џез музичаре

Прошлог месеца објавили сте албум „Country for Old Men”, који је ваше виђење кантри музике. Колико је тај наслов вишезначан и шта вам значе песме Мерла Хагарда, Хенка Вилијамса или Доли Партон?

Моја супруга Сузан смислила је тај наслов, када сам јој рекао да желим да радим албум са кантри песмама. То је и игра речи, узета из филма и књиге „Нема земље за старце” (No Country for Old Men), а тај наслов позајмљен је из Јејтсове песме. Када погледам публику на концерту, видим доста старијег света, попут мене, како нас слуша... А, опет, то је и знак да свирамо кантри песме. Увек сам волео те њихове класичне кантри песме, које сам уврстио на албум. Уживао сам изводећи те мелодије на гитари и сматрао сам да имају потенцијал да се претворе у импровизацију, што смо и урадили. А импровизација је суштинска за џез музичаре.

Снимили сте готово 40 албума као лидер и сарађивали са многим музичара, од Пета Метинија и Чарлија Хејдена, до Хербија Хенкока и Дејва Холанда. Да ли се неки тренутак, ипак, издваја?

Толико је сећања и фантастичних искустава. Било је ово невероватно путовање до сада и осећам да сам био веома срећне руке. Почео сам читаво путовање као обожавалац џеза, а могућност да свирам са свим тим сјајним музичарима била је такво узбуђење. Али, сваки дан је нови почетак и узбуђен сам од жеље да сазнам шта ме чека иза угла.

 

Џез је као спорт

Свирате 200 дана годишње. Да ли је живот на путу каткад заморан?

Наравно. Почесто сам уморан, али не од наступа, већ путовања. Али, не постоји другачији начин да изводите оригиналну музику. Најважније у џезу јесте да будете у форми, попут спортисте, и да тежите стално вишем нивоу, а ми то управо чинимо турнејама.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.