Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Страни издавачи домаћих уџбеника

За оцењиваче уџбеника на тендеру изабрана 721 особа, пише у уводном раду скупа који се одржава на ужичком Учитељском факултету
(Фото Д. Јевремовић)

Ужице – Уџбеник је, кажу стручњаци, најприсутнији културни производ у нашим кућама, понегде и једина штампана књига која у њих улази.

Имамо ли квалитетне уџбенике, каква је политика њиховог одобравања и издавања у Србији, с којим проблемима се суочавамо, шта је донео нови закон из те области?

Па и како то да највише уџбеника код нас продају издавачи чији су власници стране фирме или откуд да се за исти предмет користе различити уџбеници тако да ђаци не могу да их наследе, продају, размене...

Ова и друга питања отвара данашњи међународни научни скуп „Уџбеник у функцији наставе и учења“.

Одржава се на Учитељском факултету у Ужицу, који две деценије негује традицију окупљања еминентних домаћих и иностраних познавалаца на тему савременог уџбеника.

Овог пута радовима, о којима је објављена монографија, овде се представља 76 стручњака из шест држава: Пољске, Словеније, Бугарске, БиХ, Црне Горе и Србије, а у организацији овом факултету помажу и високошколске установе из Копра и Чешке.

Модераторка скупа др Далиборка Пурић, продекан за научноистраживачки рад на ужичком Учитељском факултету, каже за наш лист да се у већини стручних радова промишљају решења која се односе на анализу садржаја уџбеника различитих наставних и студијских предмета.

А тема је актуелна јер, по њеним речима, уџбеник у новије време изазива низ контроверзи: да ли је потребан или није, да ли је обиман, скуп, постоји ли монопол у њиховом издавању...

– За нови закон о уџбеницима усвојен прошле године формално је уприличена јавна расправа пре његовог доношења, али је релативно мали број примедаба са јавне расправе уграђен у законски текст. Овај закон ограничава и смањује бројне ствари, а још увек је отворено питање колико доброг је то донело – истиче Далиборка.

На питање каква су искуства са уџбеницима у другим земљама, одговара да су различита: – У Француској на пример, уџбеници нису обавезни, а у северноевропским државама учитељи сами припремају материјал за рад са ученицима који има форму и функцију уџбеника.

И код нас је некад неколико генерација могло да учи из истог уџбеника док је био један државни издавач. Глобализација, технолошки развој и друге савремене тековине отвориле су нове могућности у креирању уџбеника. Слобода је најбоље што се човеку нуди, али проблем настаје када имате мноштво могућности како се у њима снаћи.

Уџбеник треба да бира онај ко се бави наставом, учитељи и наставници, а не руководства школа. Дакле, потребно је умети подржати и одабрати квалитет, а мислим да то у Србији у доброј мери недостаје. Зато је циљ овог скупа да осветли неке од путева за бољи уџбеник – објашњава она.

Будући да се поједини стручни радови баве и проблемима издавања уџбеника, има овде ставова да уџбеник као културни производ који доприноси чувању националног идентитета једне земље не треба да пише и издаје неко из иностранства. А код нас су, наводи се, два највећа издавача управо у власништву страних фирми.

На ужичком скупу, уз остале, говоре и наши стручњаци који се деценијама баве овом проблематиком, као што су професори Слободанка Антић, Јелена Пешић, Ана Пешикан, Снежана Маринковић и други који своја истраживања темеље на знањима пионира у проучавању уџбеника код нас проф. др Ивана Ивића.

У уводном излагању проф. др Ана Пешикан критикује поступак избора оцењивача уџбеника. „Расписан је тендер за оцењиваче уџбеника и изабрано невероватних 721 особа!”, наводи Ана и сумира да с једне стране имамо инструмент који није ваљан (стандарде квалитета уџбеника), а с друге велики број неадекватно припремљених оцењивача који ће користити тај неадекватни инструмент.

„Два недовољно добра параметра у поступку оцене уџбеника не остављају ни теоријску могућност за постизање доброг исхода – ваљано оцењених уџбеника“, закључује ова уводничарка, додајући да оваква решења озбиљно забрињавају пошто је реч о великом улагању ресурса.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.