Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од Инжењерске школе до Архитектонског факултета

Високо образовање у архитектури на темељима постојаним 170 година. – Угледне архитекте од оснивања САНУ пре 175 година били су њени чланови
Свечаност уприличена у Југословенској кинотеци (Фото А. Васиљевић)

Високошколска настава архитектуре и урбанизма у нашој домовини баштини 170 година педагошке традиције. Њени корени сежу до средине 19. века. Наследник, настављач и расадник тог образовног блага данас је Архитектонски факултет Универзитета у Београду.

Диплому ове школе завредело је више од половине укупног броја свих који су стекли академско звање изучавајући архитектуру у Србији, где тренутно међу лиценцираним архитектама више од 70 одсто чине дипломци Архитектонског факултета.

Руководство, наставници, студенти те образовне институције су у Југословенској кинотеци били домаћини Свечане академије – централног догађаја, завршног у низу 20 манифестација којима се од априла ове године обележава значајан јубилеј високог школовања у архитектури.

Истрајност квалитетног образовања архитеката и урбаниста на чврстим темељима инжењерског знања и уметничке даровитости окупила је не мало, а одабрано, друштво представника академске заједнице и интелектуалне елите Србије.

– Ово је неуобичајен јубилеј за балканске прилике. Јако је лепо бити међу вршњацима – указао је академик Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, подсећајући да се 170. годишњица високошколске наставе у области архитектуре и градитељства у Србији обележава исте године кад и 175 година постојања САНУ. Подсетио је и да су угледни људи архитектонске струке од оснивања САНУ били њени чланови. 

Кроз развој образовања у архитектонској делатности госте академије провео је проф. др Владан Ђокић, некадашњи студент, сада декан Архитектонског факултета.

– Пре 170 година указом кнеза Александра Карађорђевића, 1846. године, основана је Инжењерска школа у којој се изучавало пет предмета: механика, земљопис, цртање, немачки и архитектура. Од тада до почетка 20. века архитектура се изучавала на Лицеју, који прераста у Велику школу, из које се касније издвојио Факултет техничких наука са департманом за архитектуру. Тај факултет био је међу првих пет чланова Универзитета у Београду у који је 1905. године израсла Велика школа... – наводио је Ђокић детаље из богате историје драгуља Београдског универзитета.

Зграду у којој је и данас смештен Архитектонски факултет добио је 1931. године, а као независна висока школа формиран је 1948. Први статут Архитектонског датира из 1956. године, али је убрзо промењен.

Већ шездесетих година студирање у овој кући било је засновано на систему атељеа, где су студенти уз помоћ професора усавршавали знање и вештине.

У то време први пут су уведене и последипломске студије. Архитектонски факултет је међу првима прихватио болоњски принцип рада, наставио да се усавршава и пробија на међународној мапи сродних образовних установа.

Сада има 12 акредитованих студијских програма, казао је Ђокић, а од ове године факултет има верификацију Краљевског института британских архитеката.

У име Ректората Универзитета у Београду, проф. др Живослав Тешић, проректор за науку, иновације и трансфер технологије, честитао је јубилеј архитектонској струци.

– У време када се поставља питање како да плати струју, воду и грејање, Београдски универзитет је у групи од 1,5 одсто најбољих на свету. Добром положају доприноси свака од четири групације факултета и сваки од укупно 31 факултета и 11 института Универзитета у Београду – сматра Тешић.

 

Прва збирка неимара образовања и градитеља културе

Лексикографска публикација „170 личности за 170 година високошколске наставе у области архитектуре у Србији” као прва у будућој архивској ризници знаменитих стваралаца представљена је поводом јубилеја Архитектонског факултета.

– Књига није пригодно издање и протоколарни део прославе. Намера је да се њом започне важан процес архивирања, стварања информативне базе података о личностима и делима који су створили и одржали ову професију живом и вредном. Садржај књиге, начелно, чине судбине 170 архитеката, али и стваралаца других професија, пре свега учесника у образовању на Архитектонском факултету у Београду. Права електронска архива креира се иза ове књиге и за сада је невидљива. Циљ монографије није био да се енциклопедирају биографије и људи. Започет је процес указивања на значајне и афирмативне личности које су биле неимари нашег образовања и градитељи наше културе, урбанитета и животне средине. Сви поменути, или који ће бити поменути, неће заувек нестати у времену нити у нашем сећању – објаснио је професор Зоран Лазовић, један од уредника ове публикације.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.