Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
САНУ О ОСНОВНОМ И ДУАЛНОМ ОБРАЗОВАЊУ

Да ли нам је потребна деветогодишња школа

Идеја модела 3 + 3 + 3 школске године је да током три средња разреда ђацима осим учитеља предају и наставници, како би се избегао садашњи „стресни” прелазак из четвртог у пети разред
(Фото Д. Јевремовић)

Да ли је у Србији уопште потребно уводити модел деветогодишње основне школе, по принципу три плус три плус три године? Око овог питања ломила су се копља јуче у Српској академији наука и уметности, чији је Одбор за образовање организовао прву трибину посвећену реформи основне школе.

Иако су у сали САНУ били највећи стручњаци из области образовања, представници Националног просветног савета (НПС), аутори националне Стратегије развоја образовања, представници завода и института, наставници и професори, на крају се видело да чак ни њима није јасно шта заправо предвиђа овако реформисан модел основне школе.

У земљама у окружењу које су у основне школе увеле модел 3+3+3 дошло је до хаоса у образовању, упозорава проф. др Александар Липковски, председник Националног просветног савета

Тренутно, основна школа у Србији траје осам година, али постоји и припремни предшколски програм у вртићима. Да ли ће он заправо бити урачунат као прва од тих девет година? Којим разредима ће предавати учитељи, а којима предмети наставници? Како ће се убудуће школовати студенти наставничких факултета?

Љубомир Максимовић, потпредседник Српске академије наука и уметности, иначе некадашњи члан НПС и први професор емеритус БУ, каже да је ова трибина организована да се јавности покаже да САНУ није у „кули од слоноваче” и да заједно са релевантним стручњацима мора да проговори о великим проблемима у друштву. На скупу је било речи о настави српског и страних језика, информатике, физике, математике, променама које очекују Техничко и информатичко образовање...

– Ја сам против идеје 3+3+3, јер би то произвело огромне проблеме. На пример, настаће једна празна година у средњим школама: осмаци остају у учионицама основне школе где ће похађати девети разред, а коме ће онда те године предавати наставници у средњој школи – запитао је проф. др Иван Ивић, иначе један од аутора „Стартегије развоја образовања Србије до 2020 године” коју је усвојила и влада.

Председник Националног просветног савета проф. др Александар Липковски је истакао да је у земљама у окружењу које су увеле модел 3+3+3 дошло је до хаоса.

У многим земљама је прихваћен управо овај модел, у којем деца полазе у школу са шест година, а први разред је заправо припремни, објашњава академик Милосав Марјановић, председник Одбора за образовање САНУ

Академик Милосав Марјановић, председник Одобра за образовање САНУ,  изнео је супротну тезу: да је у многим земљама прихваћен управо овај модел, у којем деца полазе у школу са шест година, а први разред је заправо припремни. У средини циклуса, током друге три године, комбинује се предметна и разредна настава. Према његовим речима, учитељи не треба да буду забринути да ће радити с ђацима само на почетку школовања. Напротив, они би по овом моделу, предавали ђацима 4,5 година.

И мр Татјана Марковић Топаловић, в.д. директора Центра за стручно усавршавање у Шапцу сматра да се код модела 3+3+3, намеће неколико проблема: није дефинисано ко ће да предаје у прва, а ко у друга три разреда. Један број наставника математике сматра да би децу од првог разреда требало да учи математичар, каже, а слично је и са још неким базним предметима попут српског или страног језика.

Одређени број наставника математике сматра да би децу од првог разреда требало да учи математичар, а слично је и са још неким базним предметима попут српског или страног језика, истакла је мр Татјана Марковић Топаловић, в.д. директора Центра за стручно усавршавање у Шапцу

Већина дискутаната је закључила да је кључ сваке добре образовне реформе да се крене од наставника. У свету се као најбољим показао фински модел у којем је наставничка професија „најцењенија, најбоље плаћена и са највећим привилегијама”. Неопходно је и веће издвајање за образовање које деценијама не прелази три одсто БДП-а, а како је рекао проф. Липковски, све земље које су у центар ставиле образовање, за ову област издвајају шест процената бруто друштвеног производа.

Критике дуалног образовања

– Дуално образовање је постало мантра којом хоћемо да решимо све проблеме, иако се односи на мали део ученичке популације, односно на оне који ће после школе одмах  да раде. Пуна су нам уста дуалног образовања, а да нико није разговарао са привредницима, јер ће њих то да кошта, паре иду из њиховог џепа, не из државног буџета – рекао је проф. др Александар Липковски, председник НПС.

Татјана Марковић Топаловић је указала на још један проблем: дуалном образовању у средњој школи треба да претходи неки вид селекције деце у основној, а ту, према њеним речима, није јасно ко ће и према којој процедури одређивати и усмеравати ученике на оне који ће се бавити занатима или уписивати четворогодишње стручне школе. Оправдано је тим ученицима, уколико се предомисле и заинтересују за учење, омогућити да ипак дођу и до универзитетске дипломе, рекла је Марковић Топаловић.

Подсетимо, око дуалног образовања су различите ставове имали премијер Александар Вучић („Ако из школа на време будемо слали ученике да науче посао, имаћемо образовану и мотивисану радну снагу”) и некадашњи министар просвете Срђан Вербић („за праксу наших ђака потребно приближно 50.000 радних места за учење, што српска привреда у догледној будућности неће бити у стању да обезбеди”). Вучић је и део свог премијерског експозеа посветио значају дуалног образовања, а у тој идеји га подржава и активно је промовише по школама и актуелни министар просвете Младен Шарчевић.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.