четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.11.2016. у 12:59 Др Милена Јакић*

Страх је неопходан да бисмо били храбри

Уколико неко ситуацију опажа као опасну, али не осећа страх, чин који би предузео не може се назвати храбрим, јер неосећање страха у опасним ситуацијама упућује на равнодушност – услед неког психичког поремећаја, хемијске супстанце или неког другог разлога

На шта прво помислите када чујете да је неко храбар и у којим све контекстима употребљавате ову реч? Да ли се увек мисли на нешто позитивно, односи ли се пре свега на људе, или храбре могу бити и животиње, биљке, предмети? Разматрање сваког од ових питања помаже лексикографима (стручњацима који пишу речнике) да што боље и прецизније опишу значење и употребу речи. На основу прегледа великог броја писаних текстова, интервјуа и анкета са изворним говорницима језика из различитих ареала, долази се до информација на који начин се дата реч употребљава у језику. Након мини-истраживања за сваку од речи које обрађује у речнику, стручњак сакупљена знања формализује и припрема лексикографски чланак, који се најчешће састоји од граматичких информација, за чиме следи дефиниција значења, а потом и потврде преузете из грађе. У овом тексту размотрићемо који су најбитнији чиниоци ситуација у којима се реализује храброст.

Придев храбар у једнотомном Речнику српскога језика Матице српске (2007) обрађен је на следећи начин: храбар, -бра, -о који се не плаши опасности, који остаје прибран у опасности, смео, одважан, неустрашив: ~ борац.

Придев храбар требало би да подразумева да учесник уочава дати положај као опасан и услед тога осети страх, али ипак преузме ризик и дела упркос страху

Поставља се питање како то да неко не осећа страх, уколико увиђа опасност ситуације, а са друге стране, питамо се због чега је потребна прибраност, па у крајњем случају и храброст уколико се не осећа страх. Дефиниција наведена у Большой толковый словарь русского языка (Кузнецов, 2003) уводи значајну нову компоненту у објашњење, тј.  способност превазилажења страха, а дефиниције преводних парњака придева храбар (brave и courageous) наведене у Oxford Advanced Learner’s Dictionary (2004) уводе компоненту непоказивање страха. У специјализованом Психолошком речнику Д. Крстића (1996) именица храброст де„финише се као одсуство страха, као способност савлађивања страха, или као посебна црта личности. Одсуство страха може да произађе из патолошких црта личности, из менталне неспособности да се увиде релације које у датој ситуацији прете интегритету организма, или из одсуства неопходних података који би омогућавали такво увиђање. [...] Највероватније је да се у свакој личности срећу све врсте храбрости, које се у различитим ситуацијама манифестују као општа категорија храбрости“.

На основу анализираних речника закључујемо да постоји неколико битних компонената ситуације у којој се може исказати храброст:

1. живи агенс (типично: човек, особа);

2. потенцијално опасна, тешка ситуација, или ситуација која може изазвати бол;

3. перцепција, односно препознавање ситуације као такве од стране онога ко је храбар;

4. осећање страха;

5. одлука да се нешто предузме, упркос ризику, тј. превазилажење страха;

6. мотив за такав акт јесте заштита неке вредности, коју неко процењује као довољно вредну (узвишену) да би се ризиковало;

7. евентуалним посматрачима са стране може деловати да актер не осећа страх, упркос томе што би страх био очекиван у датој ситуацији, тј. превазилажење страха заправо је непоказивање страха, а то може деловати као неосећање страха уопште.

Другим речима, уколико не постоји опасност, не може се исказати храброст. Исто тако, уколико опасност постоји, али је неко не опажа као такву, акт се не може звати храбрим, већ пре непромишљеним. Уколико неко ситуацију опажа као опасну, али не осећа страх, чин који би предузео такође се не може назвати храбрим, јер неосећање страха у опасним ситуацијама упућује на равнодушност ? услед неког психичког поремећаја, хемијске супстанце или неког другог разлога. Равнодушност тешко да води храбром поступку, али и уколико актер не осећа страх, није потребна храброст како би се деловало у одређеној ситуацији. Поред тога, страх је природан одговор на опасност. Такође, треба се запитати да ли јединке које срљају у опасне ситуације без икаквог посебног разлога треба називати храбрим, лудо смелим или некако другачије (нпр. поклоници екстремних спортова).

Да закључимо, придев храбар требало би да подразумева да учесник уочава дати положај као опасан и услед тога осети страх, али ипак преузме ризик и дела упркос страху. Другим речима, осећај страха је неопходан да бисмо били храбри.

*Институт за српски језик САНУ

Коментари3
1ce79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља