Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жена којој се дивио и Пол Валери

Петог новембра 1909. године рођена је наша славна сликарка и песникиња Милена Павловић Барили. Тим поводом у Галерији у Пожаревцу која носи име сликарке промовисана је књига њене поезије
Милена Павловић Барили: „Девојка у соби”, 1938. (Фотодокументација Политике)

Пожаревац – Зашто велики уметнички дар и туга тако често иду руку-подруку, питам се док без даха слушам животну причу чувене сликарке и песникиње Милене Павловић Барили, у њеној Галерији у родној кући у Пожаревцу. Ту прерано прекинуту причу о кратком, али невероватно плодном животу једне од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два рата, такође без даха, за „Политику” прича кустос Виолета Томић, жена која „у прсте” познаје Миленина дела, али и живот.

Живела је само 36 година. Жена којој је чувени Пол Валери рекао: „Милена, Ви лепше сликате него што ја пишем”, рођена је у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године. На њену необичну судбину утицале су и необичне судбине њених родитеља, мајке Данице, чукунунуке великог Карађорђа, и оца Бруна Барилија, композитора и новинара из Италије. Упознали су се у Минхену где је Даница студирала клавир, а он композицију. Венчали су се у српској православној цркви, али Бруно убрзо напушта супругу и ћерку. Том двојству патријархалне Србије и модерног света припадао је и Миленин живот.

– Њено сликарство делимо на неколико периода. Први је академски, сликала је људе из своје околине, најчешће своју баку Босу, ујака, мајку. У Паризу покушава да пронађе другу реалност живота. На Монмартру се много причало о Фројду, па су његови симболи чести мотиви на њеним сликама: цигла која означава недостатак родитељског дома, лампа, вео, црна боја... Сликала је и филмске глумце. Тако су настали портрети Рудолфа Валентина, Конрада Вајта, балерине Ане Павловне.... Касније је занима надреализам и зато 1939. године одлази у Америку на велику ретроспективну изложбу, где су јој представили и слике Салвадора Далија – прича Виолета Томић.

Само годину дана касније, у тој истој галерији, раме уз раме са сликарским великанима, Милена је приредила самосталну изложбу. У међувремену, радила је и за чувени „Вог”, њена „Плава венчаница” ушла је у историју насловних страна тог часописа. Волела је моду, па је радила и моделе хаљина, ципела, а део тога доспео је и у „ Гламур”.

– У Америци је тешко живела, недостајала јој је Србија и мајка у далеком Пожаревцу. Много је радила, имала је изложбу и у Вашингтону 1943. године. Радила је костиме за Ђанкарла Менотија за балет „Себастијан”. Био је то велики успех и 1945, баш у ноћи када је потписала други уговор за представу „Сан летње ноћи”, њено срце престало је да куца – подсећа Томићева.

Пожаревац чува сећање на ову велику жену и уметницу. Она је данас највећи бренд тог града. Заслуга за то припада њеној мајци која је за живота поклонила кућу да би од заборава сачувала Миленина дела. Тако је 1962. ту отворена Галерија „Милена Павловић Барили”. Непуну годину потом, као да је завршила своју мисију, Даница је заувек отишла код своје Милене.

Годинама су прикупљане слике широм света, али како је Милена за 15 година створила више од 1.000 уметничких дела, још их има расутих, највише у Америци. Галерија данас има 894 Милениних уља на платну, акварела и пастела, а ту, у аутентичном дому Павловића, чува се и 1.400 дечјих цртежа које је урадила од друге до девете године. Њена дела, захваљујући људима који брину о Галерији, још увек путују по Србији и иностранству. Галерију свакодневно посећују ђаци, туристи, дипломате, а у овој години су долазили и Карађорђевићи.

Милена је писала и песме, на шпанском, француском, италијанском, српском. Неке од њих први пут је објавила у италијанском листу Квадриви, чији уредник је рекао да су попут слика, генијалне.

Њена уметност данас је неизоставна у школском и факултетском програму у Србији. У Канади је, захваљујући Аранђеловчанину Зорану Младеновићу, изашла двојезична монографија о Милени. Када су у канадској националној библиотеци видели све те критике, поређења са Далијем, монографија је ушла у национални архив Канаде, а прошле године на њен рођендан објављена је и поштанска маркица са Милениним ликом у издању поште Канаде.

У Галерији „Милена Павловић Барили” у Пожаревцу на дан њеног рођења одржана је промоција књиге поезије, друго издање фондације „Миленин дом”. Уредник збирке је Виолета Томић, а састоји се из италијанског, француског и шпанског циклуса. Реч је о песмама из рукописне заоставштине које су делом објављене у италијанској штампи или су остале забележене у такозваној Милениној свесци.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.