Бриселски услови начињу Митровдански устав

Устав Ср­би­је, ко­јем се од ро­ђе­ња пре де­сет го­ди­на прог­но­зи­ра да „не­ће још ду­го”, по­ли­тич­ки је над­жи­вео два сво­ја твор­ца, Ко­шту­ни­цу и Та­ди­ћа, али су­тра­шњи ро­ђен­дан ипак би мо­гао да му бу­де по­след­њи у овом об­ли­ку.

На­рав­но, ако се не­ка­ко су­стиг­ну „бри­сел­ски ро­ко­ви”, по ко­ји­ма би до кра­ја сле­де­ће го­ди­не тре­ба­ло да бу­ду усво­је­не из­ме­не Уста­ва у де­ло­ви­ма ве­за­ним за суд­ску гра­ну вла­сти, у скло­пу нео­п­ход­не ре­фор­ме пра­во­су­ђа. За са­да се, ме­ђу­тим, ка­сни.

Ро­ко­ви из Ак­ци­о­ног пла­на за по­гла­вље 23 – пра­во­су­ђе и основ­на пра­ва, ко­ји­ма је пред­ви­ђе­на ди­на­ми­ка по­те­за ко­ји би тре­ба­ло да до­ве­ду до про­ме­не Уста­ва у по­след­њем квар­та­лу сле­де­ће го­ди­не, одав­но су на­ру­ше­ни.

Пре­ма том пла­ну, на­и­ме, са­да би пред­ло­же­не из­ме­не Уста­ва тре­ба­ло да бу­ду на оце­њи­ва­њу у Ве­не­ци­јан­ској ко­ми­си­ји. А још ни­је фор­ма­ли­зо­ван ни­ка­кав пред­лог из­ме­на Уста­ва.

На­рав­но, мо­же то и вр­ло бр­зо да се оба­ви ако има во­ље, ако се коц­ки­це сло­же и ако се пре­ско­чи не­ка сте­пе­ни­ца – као пре де­сет го­ди­на. 

А те 2006. го­ди­не пред­сед­ник Ср­би­је био је Бо­рис Та­дић, вла­ду је во­дио Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца, нај­у­ти­цај­ни­ја стран­ка вла­сти био је ДСС, о др­жав­ној ка­си бри­нуо је Мла­ђан Дин­кић, део вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је био је и СПО Ву­ка Дра­шко­ви­ћа, а нај­ја­ча опо­зи­ци­о­на стран­ка СРС че­ка­ла је по­вра­так свог ли­де­ра из Ха­га.

Ср­би­ја је упра­во по­ста­ла са­мо­стал­на др­жа­ва, јер се и по­след­ња ју­го­сло­вен­ска ре­пу­бли­ка Цр­на Го­ра одво­ји­ла од ње, Бе­о­град је во­дио пре­го­во­ре с ЕУ о Спо­ра­зу­му о ста­би­ли­за­ци­ји и при­дру­жи­ва­њу, Мар­ти Ах­ти­са­ри је био спе­ци­јал­ни иза­сла­ник УН за пре­го­во­ре о ста­ту­су Ко­со­ва, а ха­шка ту­жи­тељ­ка Кар­ла дел Пон­те тра­га­ла за Рат­ком Мла­ди­ћем и Ра­до­ва­ном Ка­ра­џи­ћем.

Срп­ска на­пред­на стран­ка ни­је би­ла ни у на­ја­ви. 

У тим околностима, уз доста „порођајних” мука и без изгледа да дуже поживи, настао је важећи Устав Србије, свечано проглашен на Митровдан, 8. новембра, пре десет година.

За српске услове – то је солидан животни век једног устава. Покретачи и најагилнији реализатори израде новог устава, Војислав Коштуница и његова Демократска странка Србије, били су мотивисани пре свега намером да кроз тај процес реафирмишу принцип територијалног интегритета Србије и спрече отцепљење јужне покрајине, будући да је све указивало на то да ће се тадашњи преговори о будућем статусу Косова и Метохије, по формули „више од аутономије, мање од независности ”, искористити за причу о независности Косова.

„За разлику од срећнијих или мање срећних друштава, код нас устав има рок трајања од једне до две деценије, посебно после Другог светског рата”, навео је декан Правног факултета Београдског универзитета проф. др Сима Аврамовић, на скупу који је Српски правнички клуб организовао у петак на том факултету, с темом „Поглед на Устав Србије – десет година касније”.

„Свака норма је добра док траје и док не постане тесна. Не мислим да је наш устав већ постао тесан, али сигурно постоје аргументи политичке природе, али и социјалне теме, који говоре да је време да почне да се размишља о његовим могућим променама”, истакао је Аврамовић.

Напредовање ка ЕУ и јубилеј, десетогодишњица највишег правног акта, били су повод за више сличних стручних конференција у последње две-три недеље. На њима су испољене све разлике у ставовима о актуелном уставу и питању његових измена, које су присутне у јавности практично свих ових десет година.

И нема јединственог погледа ни о томе да ли је то устав (дис) континуитета с временом Слободана Милошевића (заменио је тзв. Милошевићев устав из 1990. године), да ли је легитиман, омогућава ли или кочи развој државе и друштва, када и како га мењати, да ли уопште треба да се мења...

„Овај устав је бољи од Милошевићевог и биће времена да се поправља оно што није најбоље у овом уставу”, рекао је тадашњи шеф државе Тадић приликом гласања на дводневном референдуму о уставу, 28. и 29. октобра, за утеху онима који нису били задовољни начином доношења устава и његовим решењима.

Тих дана чули су се јаки гласови противљења због начина на који је доношен нови устав (на брзину и без јавне расправе о коначном тексту) и решења везаних за Војводину, територијалну организацију, судску власт...

Организован је и бојкот референдума. „Антиуставну” коалицију предводили су ЛСВ, ЛДП, Грађански савез Србије, СДУ и група утицајних невладиних организација.

„Имамо државу коју смо добили на поклон од предака и морамо својој деци да је оставимо у бољем стању него што смо је ми затекли”, рекао је на референдуму и Томислав Николић, у то време заменик председника Српске радикалне стране. Садашњи председник Србије, оснивач СНС-а, пре десет година је био трећа и веома важна карика у доношењу новог устава.