За одвикавање од пушења нема листа чекања

У Србији постоји само десетак саветовалишта за одвикавање од пушења. Др Ика Пешић, са Клинике за пулмологију КЦС и чланица комисије за контролу дувана Министарства здравља, подсећа да су после оснивања поменуте комисије 2003. формирана 42 таква саветовалишта, али да је с временом њихов рад замро. А у Србији данас има више пушача него пре десет година...

– За саветовалишта за одвикавање од пушења нема листи чекања. После клиничког прегледа, процене здравственог стања и пушачког статуса, одређује се терапија: три посебна лека или само никотинска заменска терапија, у виду антиникотинских фластера и жвака – објаснила је др Пешић.

Осим у неколико саветовалишта у Београду, пушачи помоћ стручњака могу да добију још само у Чачку, Крагујевцу, Новом Саду, Нишу и Лесковцу. Баш зато су фармацеути покренули кампању за подршку у одвикавању од пушења у 40 градова, односно у 137 „Бену” апотека. Трајаће наредних пет месеци, под слоганом „Угаси је”.

Фармацеут Кристина Дуњић (што је и слоган кампање, која ће трајати наредних пет месеци) објашњава како су „комшијски” апотекари праве особе које могу дати почетни импулс да се цигаретама каже збогом. Уосталом, њима се и најчешће обраћају пушачи, тражећи лек за тегобе које су им проузроковале цигарете.

Током трајања тромесечног програма одвикавања, пушачи ће у апотекарима имати савезника и обученог стручњака. Терапија замене цигарета никотинском супституционом терапијом у виду таблета, фластера или жвака се у више од стотину медицинских студија показала као најефикаснија у ослобађању од ове врсте зависности.

Али, воља пушача да престане да пуши је пресудна, навела је Кристина Дуњић на конференцији за новинаре, одржаној поводом почетка кампање. Студије иначе указују да 70 одсто пушача изјављује да жели да остави пушење, као и да само три одсто успе у томе без ичије помоћи. Код сваког десетог „непушача у покушају” никакве тактике и препарати нису били ефикасни.

Само један дан без пушења довољан је да се нормализује крвни притисак и стабилизује ритам рада срца, а ко успе да на годину дана остави цигарете, за 50 одсто смањује ризик од инфаркта. После десетак година од престанка пушења упола је смањен ризик од рака плућа. Ипак, да ли ће се то десити свим пушачима зависи од узраста у којем су почели да пуше, изложености дуванском диму у дечјем добу, броју попушених цигарета дневно и укупног „пушачког стажа”. Она је указала да ни особе које дневно попуше до пет цигарета не могу да сматрају да нису зависници.

Др Ика Пешић је навела да није истина да Срби „пуше као Турци” и да су по потрошњи цигарета у европском врху.

– Заузимамо отприлике 10. место – казала је др Пешић.

Иначе, према подацима Института за јавно здравље Србије „Батут”, у нашој земљи пуши 34,7 одсто старијих од 15 година, свакодневних пушача има 29,2 одсто, а више од 20 цигарета дневно пуши 17,4 одсто грађана.