Чанков ЛСВ добија конкуренцију

Нови Сад – Поново су погрејане гласине да је Бојан Пајтић увек у рукаву имао „кеца“ када би око Војводине запињало у Демократској странци. Наводно, тешко се бранио од оних који су мислили да демократама у Војводини треба посебна странка која би јаче заступала покрајинску аутономију.

Нове спекулације о оснивању овакве партије подстакло је, у страначким кулоарима, Пајтићево повлачење из јавности када је у ДС-у изгубио председничко место, али и вест да се у Скупштини Војводине оснива нова посланичка група у којој су двоје његових блиских сарадника – Јелена Балашевић и Амир Бислими, који су недавно напустили ДС и задржали посланички мандат.

Посланичка група има широки назив „Алтернатива за Војводину – Мађарски покрет – ДЗВМ“, а у њој су још двојица досад самосталних посланика Тамаш Корхец и Арон Чонка с изборне листе „Мађарски покрет за аутономију“, као и искључени члан покрета „Доста је било“ Арсен Курјачки.

Корхец је јуче на заједничкој конференцији за новинаре рекао да се током израде платформе нове посланичке групе, која „није техничка коалиција“, већ група која дели исте вредности, није ни поставило питање оснивања странке. „Док се не покаже домет, учинак посланичке групе, нема смисла о томе разговарати“, додаје.

Најавио је да ће бити опозиција власти и да ће у клубу свако имати слободу, али да ће покушати да изграде заједнички став.

Биће то „једина искрена“ опозиција, верује Бислими који је своју бившу странку оптужио да „у Београду одлучује како се овде гласа“.

„Уважени колега посланик се мало залетео“, одговара на Бислимијеве наводе о шефовима из Београда заменик председника посланичке групе ДС-а у Скупштини Војводине Ненад Боровић. „Политика покрајинског ДС-а се у Војводини и креира, тако је било увек“, додаје.

Боровић истиче да су оптужбе Бислимија о београдском шефовању контрадикторне, јер је Пајтић све доскоро био и председник покрајинске владе и ДС-а.

Амира Бислимија „исправља“ и Тамаш Корхец. Нова посланичка група биће искрена опозиција по томе што, каже Корхец, није оптерећена популизмом па да мора да одбаци сваки потез власти, и нема страначког шефа који би им „у телефон издиктирао“ како да гласају.

Србија, по речима Јелене Балашевић, има 105 странака и последње што јој треба јесте још једна партија. Али, додаје она, „ако то будемо препознали у једном тренутку, нећемо бежати од одговорности“.

Када је напустила ДС, Балашевићева је поручила да ће се око свог даљег ангажмана саветовати са својим оцем, популарним кантаутором Ђорђем Балашевићем који јој је, каже она сада, први саветовао да задржи мандат, али није до краја разјаснила и да ли је савет потражила такође од Пајтића.

„Ми смо у пријатељским односима, што подразумева да можемо отворено једни другима да говоримо све, али он, познајући мене, није хтео да се пуно меша у ову моју одлуку“, навела је она.

За разлику од ње, демократа Боровић каже да није у контакту са Пајтићем и да се, иако га је отворено подржао у кандидатури за председника ДС-а, сада разочарао у његове поступке.

„Осећам се разочарано, чудно и непријатно, јер нас није удостојио ни доласком на скупштину странке. Није ни поднео извештај, што није у реду. Видим сад да се бави уџбеницима, и то је у реду јер је професор, али нисам очекивао такав однос према нама у странци“, објашњава Боровић.

Политички аналитичар Бранко Радун све ово види као прегруписавање на делу аутономашког спектра и покушај да се ускочи у простор у коме је био ЛСВ Ненада Чанка.

„Очигледно ту постоји празан простор. На неуспеху ДС-а и ЛСВ-а покушавају да направе нову коалицију или странку. Тако делује, а како ће изгледати, видећемо“, каже за „Политику“ Радун.

По његовим речима, не треба сметнути с ума да је и СВМ Иштвана Пастора такође на прошлим изборима добио мање гласова и суочио се са оснивањем Мађарског покрета, у којем је Корхец.

Радун каже да је код демократа у Војводини увек постојала отворена опција да направе своју странку, због подела унутар ДС-а на унитаристички и аутономашки ДС, али да је увек прављен неки компромис.

„Сада је победом Шутановца победила та унитаристичка опција, па постоји и  незадовољство аутономашких елемента. Не мислим само на Пајтића, него и све оне који су били блиски његовој власти и хтели своју аутономашку партију“, додаје.