Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАБОРАВЉЕНЕ НОВЕМБАРСКЕ ПОЛИТИЧКЕ ПРЕКРЕТНИЦЕ

Кобно кашњење Београда док се рушио Берлински зид

Последњи вишестраначки избори у Југославији под Титовом влашћу одржани су 11. новембра 1945, а последњи једнопартијски избори у СР Србији 12. новембра 1989.
Избори 1945. у ДФЈ и 1989. у Србији представљали су историјске прекретнице за успостављање демократије (Фото Архива Политике)
Избори 1945. у ДФЈ и 1989. у Србији представљали су историјске прекретнице за успостављање демократије (Фото Архива Политике)

Дан примирја у Првом светском рату нема готово никакве политичке и идеолошке везе са последњим вишепартијским изборима у Југославији под влашћу Тита, али један детаљ ипак је заједнички за ова два догађаја – оба су се збила 11. новембра. Тог датума 1945. године комунисти су славили убедљиву победу, пошто је њихов Народни фронт освојио више од 90 одсто гласова, иако је формално имао опозицију. Игром случаја, само дан после 44. годишњице овог гласања и 71. годишњице од завршетка Великог рата, десила се још једна прекретница на биралиштима.

На последњим једнопартијским изборима у СР Србији, (и првим непосредним од 1974.) одржаним 12. новембра 1989. убедљиву победу у трци за председника Председништва Србије са 86 процената подршке однео је Слободан Милошевић, који је имао три противкандидата – Михаља Кертеса, Зорана Пјанића и Мирослава Ђорђевића. 

Можда историјска размера ова два изборна процеса тешко може да се упореди са окончањем Првог светског рата, али их не би требало ни заборавити. После гласања 1945, на којем је убацивањем куглица у кутије бирана Уставотворна скупштина тадашње Демократске Федеративне Југославије, комунисти су и формално успоставили власт, а ДФЈ претворили у Федеративну Народну Републику Југославију.

Након Милошевићевог убедљивог тријумфа 1989. било је јасно ко ће у наредним годинама владати земљом, без обзира што су већ крајем 1990. у Србији одржани и први вишепартијски избори. Историчар Предраг Марковић гласање од 11. новембра 1945. за „Политику” оцењује као настојање да се уведе једнопартијски монопол, а 1989. као покушај да се тај монопол задржи.

„То што су се та два дана готово подударила са Даном примирја, није једина случајност у историји. У марту можда има и више примера. Актери из 1945. и 1989. нису имали никакав осећај према Првом светском рату, тако да нису имали ни идеју да позову да се гласа баш на тај дан. А то што су на изборима постојали противкандидати само је симулација. Разлика је само што је у првој послератној години било некакво доба успона, а 1989. је било јасно да једном систему долази крај”, истиче Марковић.

Да се излазак на биралишта 1945. није одвијао у регуларним условима, подсећа и социолог Јово Бакић, додајући да је много тога већ било завршено у току самог Другог светског рата.

„А онда је ратни победник направио шараду од избора. Без обзира на то како процењивали целокупан учинак комунистичких власти, где може да се говори о многим позитивним резултатима, сам изборни процес био је очигледно намештен. Они који су гласали за листу која није Народни фронт, убацивали су куглицу у кутију тако да је то одзвањало и да се јасно могло чути и видети ко су непријатељи режима”, подсећа Бакић за наш лист.

У каквом год да се амбијенту одвијало гласање 1945, оно што изгледа сигурно јесте то да се 44 године касније мало ко сећао тог послератног изборног новембра. На заласку владавине Савеза комуниста, наследника КПЈ, док је најављиван излазак на биралишта 1989. друга ударна тема био је пад Берлинског зида који је тих дана одјекнуо светом и покренуо низ других судбоносних догађаја. 

Српски избори и спајање два Берлина обележили су и насловне стране „Политике” која у броју од 12. новембра 1989. најављује да ће се гласати на готово 15.000 бирачких места у Србији, и то не само за председника Председништва Србије, већ и за представнике у скупштинама, од општине до републике. Уз тај чланак, најважнија вест била је и да је на Запад већ прешло милион источних Немаца, али и да Бугари скидају слике старог вође Тодора Живкова који тек што је поднео оставку...

На обарање Берлинског зида у тим данима указује и Предраг Марковић, који оцењује да је 1989. на снази било „кобно кашњење у увођењу плурализма”. А Србија није морала да одлаже увођење вишестраначког система, будући да је, како оцењује Марковић, била најдемократскије друштво у источној Европи.

„Нарочито што би Милошевић у том моменту добио сваке изборе, и без такозване непартијске демократије коју су у том моменту заговарали Мирјана Марковић и Михајло Марковић. Такав систем се показао као утопија. Мада, руку на срце, Берлински зид пао је само неколико дана пре тога. На основу тога би донекле могло да се наслути да они у моменту када су заказивани ти избори још нису озбиљно размишљали о вишепартизму.”

Да би Милошевић тада однео победу на било каквим изборима слаже се и Јово Бакић, који не верује да би СК Србије расписао вишестраначке изборе ни да је Берлински зид оборен у току њихове припреме, а не кад су већ заказани.

„Био је то последњи режим у Европи који је расписао вишестраначке изборе. Реч је о једној врло крутој политичкој елити некадашњег СК који се касније претворио у СПС. И били су увелико у деведесетој када су још расправљали о плурализму унутар једне партије. То је доказ да нису били кадри да схвате време у којем се налазе. Нити је до њих допирало да је Берлински зид пао и да то има епохални значај и за саму Југославију”, закључује Бакић.

Колико год да је тадашњи Берлин остао далеко од партијског врха у Београду, у данима после избора остало је записано да је Милошевић у Пожаревцу освојио 99 одсто гласова, да је у неким срединама, попут Ниша премашио 98 одсто, а да је масовну подршку добио и у многим албанским срединама на Космету.

Новоизабрани председник, у данима док је проглашавана његова победа, дао је и интервју Ројтерсу са порукама да ће „Југославија заостати за светом уколико се њени народи не уједине” и да је „Косово срце Србије”. Рекао је и да му примедбе упућују присталице старе политике које су „када је борба пламтела, седеле скрштених руку и чекале”. Новинар је упитао Милошевића да одговори на „оптужбе са северозапада земље” да претендује да замени Тита. „Не желим да заменим Тита”, поручио је Милошевић.

Бензин поскупео више од 50 одсто 24 сата пред гласање

Бројеви „Политике” из новембарских дана 1989. показују да је сећање на крај Првог светског рата било актуелно, о чему сведочи и више чланака о томе како су српски ветерани са Солунског фронта учествовали у великој церемонији у Паризу поводом Дана примирја. Из главног града Француске 15. новембра стигла је и вест да је председник Франсоа Митеран сазвао ванредни самит Европске заједнице „поводом најновијег развоја ситуације у Европи”.

А у броју од 11. новембра најављен је и основни економски циљ за 1990. годину. На седници Савезног извршног већа којој је председавао Анте Марковић закључено је да је приоритет битно смањење стопе инфлације. На истом заседању уведене су и нове цене горива – моторни бензин „86” поскупео је чак 51,69 одсто, бензин од 98 октана 51,64 процента, а безоловни 52,76 одсто.  

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.