Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слепи од љубави и заслепљени мржњом

И љубав и мржња се, као емоције усмерене ка одређеној особи, метафоризују као заклони који мењају наш доживљај те особе

Језичка повезаност човекових емоција и човековог просторног искуства представља проблематику којој је у савременој лингвистици посвећено доста пажње. Когнитивнолингвистички оријентисани истраживачи показали су на примерима из разних језика да се језички обрасци телесног искуства често користе да би се мислило и говорило о емоционалном искуству.

У српском језику је, рецимо, сасвим уобичајено рећи да је неко слеп од љубави или заслепљен мржњом, чиме се, очигледно, осећање љубави и осећање мржње метафорички доводе у везу са физичким стањем обневиделости. Ми ћемо се у овом кратком тексту осврнути на телесно искуство које се препознаје у појмовној основи глагола заволети и заљубити се. Оба глагола, заправо, означавају почетак истог стања – почетак љубави према некоме.

Да ли се, ипак, њихова значења у нечему разликују? Граматички, они су очигледно другачији – заволети је прелазан, што значи да захтева објекат у акузативу, који уз заљубити се није могућ. У великом Речнику српскохрватског језика САНУ ови глаголи су дефинисани готово синонимно, заволети као „везати се осећањем љубави, почети волети“, а заљубити се као „осетити, доживети љубав, заволети“. Ипак, рекли бисмо да заљубити се додатно наглашава стање занесености појачаним осећањем љубави, нешто као већ поменуту метафоричку заслепљеност, што у случају глагола заволети не избија у први план.

Када говоримо о глаголу заволети, неопходно је приметити да се и отпочињање развијања осећања снажне мржње према некоме може изразити глаголом са истим префиксом – замрзети. Зашто се и отпочињање стања усмерене љубави и стање усмерене мржње изражава баш префиксом за-? Префиксом за- се, како показује једно од истраживања које аутор овог текста спроводи у склопу своје докторске тезе, упућује на физичке ситуације постављања заклона испред некога или нечега, што се, рецимо, види код глагола заклонити, заградити, забарикадирати и сл. Физичко заклањања одражава се и на човеково визуелно искуство.

Наиме, када некога заклонимо, он нам постаје видљив искључиво кроз тај заклон, односно његова визуелна представа зависи од самог заклона – ако је заклон, рецимо, црвенкаст, заклоњеног ћемо видети у црвенкастом тону. У том смислу, заволети и замрзети су, заправо, метафоричка остварења управо тог визуелног обрасца: када некога заволимо, ми почињемо да га доживљавамо кроз метафорички заклон љубави који смо поставили испред њега. Исто тако, када некога замрзимо, ми смо, у метафоричком смислу, испред њега поставили своју мржњу и кроз ту призму га сагледавамо. Слично је и са глаголом зажелети (некога или нешто), само је емоција кроз коју метафорички „гледамо“ некога или нешто – жеља. Са друге стране, глагол заљубити се позајмљује другачији оквир из нашег визуелног сазнања.

Поред тога што физички заклон можемо поставити испред неког објекта, заклон је могуће поставити и испред себе, чему одговара управо глагол заклонити се. Када се заклонимо нечим, наше целокупно видно поље сужено је тим заклоном – свет иза заклона није доступан нашем погледу или је доступан кроз структуру самог заклона. Глагол заљубити се (и истозначни глаголи који се користе у неформалном, разговорном стилу, као зацопати се, заћорити се и сл.) метафоризује управо такав чулни сценарио. Супротно од глагола заволети, који је подразумевао метафоричко постављање љубави испред онога кога волимо, у случају глагола заљубити се љубав постављамо испред себе самих. Како смо се сада заклонили љубављу према некоме, та особа нам је у првом плану, а снажно осећање које проживљавамо, а које има улогу метафоричког застора, заклања нам све остало. Фина разлика између значења глагола заволети и глаголала заљубити се, коју смо у уводу дефинисали, истакнута је, дакле, управо захваљујући ангажовању два различита обрасца визуелног искуства. И љубав и мржња се, као емоције усмерене ка одређеној особи, метафоризују као заклони који мењају наш доживљај те особе.

Са друге стране наспрам заљубити се, чије бисмо значење могли дефинисати као постати занесен осећањем љубави према некоме, не проналазимо глагол који би означавао стање занесености проузроковано осећањем мржње. Изгледа да се у позадини глагола заљубити се налази специфичан културни модел љубави који подразумева да стање заљубљености обухвата читаво човеково биће и може потпуно засенити његов доживљај стварности. Истовремено, могло би се рећи да језик не препознаје аналогни културни модел мржње, односно мржњу разуме само као локализовано, тачно усмерено, а не свеобухватно осећање.

Мржња, према културном моделу чије трагове пратимо у језичкој структури, остаје везана за одређени објекат не обузимајући човека у потпуности и не ширећи се на његов општи доживљај света, као љубав. Иако су то, наравно, културни модели и, као такви, представљају само једну од могућих варијанти човекових доживљаја љубави и мржње, не треба изгубити из вида чињеницу да је језиком баш тим моделима додељена повлашћена позиција у нашем појмовном свету.

*Институт за српски језик САНУ, докторанд Филолошког факултета УБ

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.