Жена у никабу о којој прича цела Немачка

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Угледна и популарна ауторка емисије на првом каналу немачког јавног сервиса АРД Ане Вил нашла се протеклих дана на удару критика коментатора, будући да је у својој веома гледаној емисији угостила једну муслиманку обучену у никаб, чији су иступи за многе представљали отворен позив младима да крену у џихад у Сирији. Штавише, ова жена под велом, који открива само очи, постала је главна тема у Немачкој, а АРД мета критика да је дозволио ширење исламистичке пропаганде пред милионским гледалиштем.

Желећи да у озбиљној дискусији бар донекле растумачи зашто млади постају радикализовани, Вилова је у својој емисији угостила човека чију ћерку су убили екстремисти Исламске државе (ИД), потом посланика демохришћана канцеларке Ангеле Меркел, затим стручњака за ислам и једног имама. Пети саговорник је највише привукао пажње и то је била Нора Или (32), представница једне неформалне групе под називом Исламски централни савет Швајцарске, која је, како је рекла, била панкерка, па је потом површно изучавала будизам да би са 18 година прешла у ислам „фасцинирана различитошћу ислама”.

Њеној тврдњи да „у исламу жене имају више права и могућности” брзо су се успротивили остали саговорници, али је праву буру негодовања изазвало њено виђење о радикализованој омладини која одлази да учествује у рату у Сирији, а који је Илијева пре две године објавила на фејсбук страници групе коју представља. У емисији је приказано како је Илијева написала да би родитељи требало да „хладне главе” прихвате то што им деца одлазе да се боре у Сирији, те да би омладину, која жели да се бори „по пророковом моделу” против „Асадових плаћеника”, требало похвалити због „грађанске храбрости”.

Како је објаснила у емисији, тинејџери ће убрзо схватити да „брутална реалност рата” нема никакве везе „са романтизованим сном, већ да је пре горак, тежак, дугорочан тест са сталним успонима и падовима”. Иако јој је ауторка емисије указала да тај опис своди на минимум сурову реалност рата, Илијева је одговорила: „Дефинитивно не.”

„Веома јасно кажем да је веома велики корак живети у ратној зони и одустати од сопственог живота. То није оно што видите на интернету”, рекла је ова муслиманка, додајући да младе жене, „које осећају да су отуђене од стране друштва и које желе да побегну могу да виде Сирију као обећану земљу као њихов једини излаз”.

Помињање „обећане земље” у овом контексту разјарило је ту присутног психолога и стручњака за исламизам Ахмада Мансура: „То је пропаганда, то је неприхватљиво на јавном телевизијском сервису.”

Потоње бесне реакције немачке јавности није ублажило ни то што је, након емисије, Илијева је на „Фејсбуку” написала да њеним оригиналним есејом из 2014. није намеравала „ни на који начин да промовише оваква путовања” у Сирију, те да се њена група у Швајцарској „интензивно и недвосмислено противила овој врсти путовања”, те да се „борила против идеологије ИД”.

Упркос овим њеним тврдњама, на друштвеним мрежама бројни људи су критиковали АРД да је у програму који је посматрало више од пет милиона људи дозволио промовисање џихадистичке идеологије и оправдавање исламистичког тероризма.

И политичари владајућих странака су критиковали немачки јавни сервис, сматрајући да су дали платформу радикалном исламу и да су то урадили због рејтинга.

„Одобравање, провокација и рејтинзи. Сви ће о томе причати сутра. Криза медија усред емисије – убитачно”, истакла је на „Твитеру” социјалдемократска политичарка Билкај Енеј, која је била министарка за интеграције у немачкој покрајини Баден-Виртемберг.

И Меркелини демохришћани су бурно реаговали, а међу њима и генерални секретар странке Петер Таубер.

„Ако жена у никабу може да буде представљена као представница жена у једном програму јавног телевизијског сервиса, плашим се да ћемо следеће на немачкој телевизији да видимо (сиријског председника Башара ел) Асада представљеног као активисту за људска права”, рекао је Таубер.

С друге стране, продуценти емисије правдају своју одлуку да у уживо емитованој емисији угосте Нору Или тиме да је њен „контроверзан став према одласку младих у Сирију био јасно исказан и да се о њему дебатовало”.

Иако је заиста у емисији било уочљиво да три остала госта муслиманске вероисповести сматрају ставове саговорнице у никабу радикалним и отворено истичу да је њено схватање ислама неприхватљиво, цела медијска бура око ове емисије је заправо указала на то да у немачким медијима постоји неписано правило да се уопште да прилика некоме да изнесе радикалне ставове. За разлику од медија у Великој Британији и САД, у Немачкој медији у информисању јавности свесно избегавају да читаоцима, слушаоцима и гледаоцима дају прилику да чују или прочитају екстремне ставове.

Коментатор „Франкфуртер алгемајне цајтунга” сматра да је Нора Или „сјајни пропагандиста једног нихилистичког деструктивног култа”, а да се Ане Вил „извукла” тиме што је у студију имала Ахмада Мансура, који је жестоко реаговао на спорне ставове Илијеве. За конзервативни „Велт” цела емисија је била „пропаганда за ИД”, док најтиражнији немачки таблоид „Билд” пише да је у питању „телевизијски скандал”, а да је АРД „форум са којег се позивало на рат и насиље”.

Међутим, поједини коментатори, међу којима и Арно Франк из либералног политичког магазина „Шпигл”, истичу да је посао јавног сервиса да омогући јавности да самостално формира мишљење, не тако што ће им сервирати унапред спремљена гледишта већ да им омогући да сами дођу до закључка.