Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лепша слика трговине са светом

Извоз ће у 2016. премашити трећину вредности бруто домаћег производа, али економисти тврде да је то недовољно. – За стабилан раст треба извозити бар половину свега произведеног
(Фото Пиксибеј)

Четврту годину заредом спољна трговина је једна од лепших страна српске економије. Од почетка 2016. до краја септембра спољнотрговинска робна размена је значајно побољшана. Деветомесечна вредност извоза достигла је 9,92 милијарде евра, што је за 10,1 одсто више него у истом периоду 2015, а увоз вредан 14,23 милијарде, за 5,7 одсто је већи у односу на исти период прошле године. Дефицит од 2,82 милијарде евра мањи је за 7,5 одсто у поређењу с истим периодом у претходној години. Покривеност увоза извозом од 77,9 одсто већа је него икада од почетка овог века.

Иако ће извоз у 2016. највероватније премашити трећину вредности бруто домаћег производа, економисти сматрају да је то недовољно. Тврде да стабилног економског раста за Србију не може бити ако не извози бар половину вредности свега произведеног.

– Добра страна растућег извоза је што се повећава у више области и не зависи претежно од аутомобила и челика, истичу аналитичари – указује Стојан Стаменковић, координатора истраживања билтена „Макроекономске анализе и трендови”.

У овој години најзначајнији допринос расту извоза дали су произвођачи погонских машина и уређаја, електричних машина и поврћа и воћа, док су ниске цене нафте и гаса знатно умањиле вредност увоза.

Знатан раст и промена слике српске спољне трговине набоље видљиви су од почетка јесени 2012. године, када је почела производња „Фијатовог” аутомобила „500-Л” у Фабрици аутомобила „Фијат Србија” у Крагујевцу. Томе је допринео и све већи извоз делова за аутомобиле из више нових фабрика које су подигле стране компаније,  али и почетак извоза горива из обновљене рафинерије НИС-а у Панчеву.

У 2013. из Србије је извезено робе за 14,61 милијарду долара, 30,1 одсто више него у претходној години, а тако великом повећању и промени његове структуре у корист производа вишег степена обраде највише је допринео баш крагујевачки „велики фића”.  „Фијат Крајслер Србија”, наш највећи извозник, рекордне 2013. на страна тржишта продао је модел „500-Л” за 1,53 милијарде евра, а 2014. за 1,36 милијарди. Према подацима Министарства финансија, у 2015. из Крагујевца је извезено „великих фића” за 1,09 милијарди евра. Вредност извоза моторних возила и приколица у периоду јануар–јул 2016. износила је око 1,2 милијарде евра, а у јулу је сведена на 132 милиона евра, што је готово 40 одсто мање него у јулу 2013. Од августа ове године фабрика у Крагујевцу ради у две, уместо у три смене, отишло је 750 људи са плаћеном отпремнином.

Али, пад производње и извоза „Фијат Крајслер Србије” у овој години надомешћује „Хестил”, који је купио железару у Смедереву. Укупна вредност извоза 15 највећих извозника у првих девет месеци 2016. износила је 2,9 милијарди евра. „Фијат” је и даље највећи извозник, а следе „Хестил” и „Тигар”. У трећем тромесечју извоз компаније „Хестил” порастао је за половину у односу на исти период 2015, док је извоз у септембру ове године достигао највећу месечну вредност од 2012.

– У последњих седам до осам година видљива је промена структуре извоза – каже Јасмина Црномарковић, из Одсек за статистику спољне трговине Републичког завода за статистику. – У вредности извоза удео производа за репродукцију смањен је са 65 одсто у 2008. години, на око 53 одсто у последње три године. Удео производа за широку потрошњу повећаван је са 26 у 2008, на близу 40 процената у последње три године. Удео опреме у извозу није битније мењан и износи око осам до девет одсто. Томе је свакако највише допринео извоз аутомобила.

Наша саговорница напомиње да на страни увоза није битније промењена структура производа по намени. Изузетак је 2009. година, када је удео производа за репродукцију у укупном увозу био свега на 50 одсто, што је последица удара светске економске кризе и великог пада производње и извоза у тој години.

Извоз пољопривредних производа далеко премашује увоз и Србија од 2005. године остварује суфицит у овој размени са светом.

Спољнотрговинска робна размена Србије од 2008. била је највећа са земљама са којима наша земља има потписане споразуме о слободној трговини. Највише извозимо у земље Европске уније, као што из тих земаља највише и увозимо – у 2015. години 63,8 одсто укупне размене.

Наш други по важности трговински партнер јесу земље потписнице ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени. Он је резултат углавном извоза пољопривредних производа – житарице и производи од њих и разне врсте пића – производа од метала и извоза разних готових производа. Када је реч о увозу, најзаступљенији су гвожђе и челик, камени угаљ и брикети, поврће и воће, медицински и фармацеутски производи. Покривеност увоза извозом са ЦЕФТА земљама у 2015. години је  331,4 одсто.

– Вредност извоза у односу на бруто домаћи производ још је ниска – сматра Милојко Арсић, професор економског факултета у Београду. – Извоз, уз инвестиције, треба да буде главни покретач економског раста и у наредним годинама, зато економске политике и реформе треба да подрже њихов раст.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.