Дијабетес се јавља и у трудноћи

Око пола милиона људи у Србији има дијагнозу шећерне болести а процењује се да барем још 250.000 грађана има ову болест, а да то и не зна. Дијабетес је хронични поремећај метаболизма глукозе, који доводи до поремећаја метаболизма масти и протеина. И труднице могу да имају дијабетес, и то у два облика: хронични, с којим улазе у трудноћу, и гестациони, који се јавља у другом стању. Веома је важно да се болест открије на време и да трудница добије одговарајућу терапију.

Према речима проф. др Мирославе Гојнић-Дугалић, начелнице Одељења патологије трудноће Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, појава дијабетеса у трудноћи се удвостручила у последњих 15 година. Код мајки које имају гестациони дијабетес, надовезују се и повећана телесна маса, склоност ка настанку тромбозе, појава повишеног крвног притиска. Код плода, уколико се болест не прати и не открије на време, може да се очекује не само већа телесна маса, већ се ни органи (срце, мозак, очи...) не развијају онолико квалитетно колико би то генетски капацитет који носи од родитеља могао да омогући. Таква деца, појашњава саговорница, касније имају већу гојазност, повећан крвни притисак, проблеме с видом, а последично и психосоцијалне и емотивне проблеме.

– Наша установа, у сарадњи с Клиником за болести метаболизма и ендокрине поремећаје, спроводи најсавременије светске трендове контроле и одржавања здравља жена у трудноћи. Лечење се спроводи по свим савременим стандардима и у складу с трендовима Министарства здравља. Важно је на време открити промене које указују на опасност од настанка или постојања дијабетеса. Обољење се спречава у великом броју случајева код мајки, а код деце се добрим надзором над таквом трудноћом спречавају оне компликације које би иначе оставиле траг у каснијем развоју, њиховом детињству, као и у одраслом добу – појашњава др Гојнић-Дугалић и додаје да се такав приступ трудноћи генерално, не само код гестационог дијабетеса, назива „фетално програмирање” и да је тренд Светске здравствене организације. Прошле године је Светска организација гинеколога дала најсавременије сугестије за рано откривање дијабетеса, које се спроводе у рутинској пракси рада ГАК КЦС-а.

Све труднице које имају ризичну трудноћу, где се убраја генетика, рођење претходног детета које је имало више од четири килограма, постојање све фреквентнијег проблема полицистичних јајника, повећање телесне масе, као и доста других фактора ризика, пролазе тестове који нису инвазивни и не захтевају велике економске трошкове, али зато доприносе здрављу и мајке и детета.

– Некада се класични симптоми дијабетеса не могу манифестовати у трудноћи. Ако се, ипак, јаве сува уста, потреба за великом количином воде или хране, ноћна устајања и пражњење бешике, ни тада није касно одреаговати, али жена што пре мора да се јави лекару, како после трудноће не би била везана за примену инсулина. Поштује се савет Министарства здравља за придржавањем протокола, као и за индивидуални приступ свакој пацијенткињи – истиче наша саговорница.

Наглашава да је потребно пробудити свест труднице и њене породице, да је помоћ коју добија доступна у оквиру рутинске медицинске заштите.

– Уколико нека трудница има велики проблем с дијабетесом, саветујемо се са стручњацима Интерне Бе клинике и тимом стручњака академика проф. др Небојше Лалића. Смањујемо компликације које у гестационом дијабетесу могу бити очекиване и у току трудноће и у самом порођају. Код трудница које иначе имају дијабетес, спречавамо компликације здравственог стања мајки, промене на бубрезима, очном дну, крвним судовима. Сад је трудноћа могућа и код жена које имају теже форме дијабетеса, где медицина раније није могла да обезбеди рађање здравог потомства. У таквим стањима саветује се најпре провера здравља жене, па тек онда да се планира трудноћа – наглашава др Гојнић-Дугалић.

У таквим трудноћама, каже она, деца су обично нешто мања, али ако се прати циркулација крви и храњивих материја и кисеоника, не дозвољава се угроженост плода која би оставила неке компликације. Смањује се појава аутизама, церебралне парализе, неуролошке болести и предиспозиција за обољења срца и крвних судова. У оваквим стањима, као и у свакој трудноћи, едукација и савети не дају се само трудници већ и њеном партнеру. Тако се лакше прате савети и терапија, адаптира исхрана, спроводи физичка активност, али и омогућава саветовање у области сексологије, као дела нормалног функционисања брачног пара.