Двеста питања за судије

Избор кандидата за судије које се први пут бирају на ову функцију почео је, чини се, непоштовањем закона. Кандидати за 58 судијских места, иако Закон о судијама то прописује, неће полагати тест на основу којег би се утврдила њихова стручност и оспособљеност за обављање ове функције. Уместо писане провере знања, стручност и оспособљеност кандидата за судијски посао, утврђиваће чланови комисије Високог савета судства (ВСС) која спроводи овај избор.

Чланови Алумни клуба Правосудне академије објашњавају да је тестирање кандидата прописано допунама Закона о судијама које су ступиле на снагу још у децембру 2015. године, а примењују се од 1. септембра ове године.

– Конкурси за избор судија који се први пут бирају на судијску функцију расписани су 2. и 7. септембра ове године. То значи да су приликом избора, који је почео јуче када су обављени први разговори са кандидатима, морале да се примењују прописане допуне Закона о судијама којима се предвиђа полагање писаног теста. Поменутим допунама, прописано је да ВСС мора да утврди програм и начин на који ће кандидати бити тестирани, односно како ће проверити њихову стручност. Предвиђено је да то буде уређено правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира на ову функцију. Прописано је да он буде донет у року од 90 дана од ступања Закона о судијама на снагу, односно најкасније до 29. марта 2016. године – наводе наши саговорници. С обзиром на то да још не постоји правилник кандидати за судије бираће се на основу одлуке ВСС из 2009. године која не предвиђа тестирање кандидата или полагање испита на којем ће се утврђивати њихова стручност.

– И овога пута ће, на жалост, бити примењивани субјективни, уместо објективних критеријума приликом одабира кандидата – оцењују наши саговорници.

ВСС је формирао радну групу чији су чланови радили на састављању правилника. На последњем састанку, одржаном 3. новембра, према незваничним информацијама, постигнут је начелни договор како ће он изгледати.

– Правилник предвиђа да на сајту ВСС буде објављено 200 питања од којих ће кандидатима сигурно „доћи” 50. То значи да ће сваки кандидат моћи да научи одговоре и на тесту оствари максималан учинак. Када пред комисију ВСС дође више кандидата са истим, максималним бројем бодова освојеним на тесту, опет ће се одабир вршити по субјективним критеријумима. Зато је предлог да се, евентуално, кандидатима каже из којих ће области бити питања, а не тачно која ће да буду. Тако би објективно могло да се утврди колико кандидат зна и колико је стручан и оспособљен за обављање судијске функције – наводе наши саговорници.

Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда и Високог савета судства, каже за „Политику” да је одлука о расписивању конкурса донета пре 1. септембра, односно пре него што је почела примена допуњеног Закона о судијама.

– На крају крајева, савет је тај који ће утврдити да ли је нешто урађено супротно закону. Полазници Правосудне академије који су завршили почетну обуку у овој правосудној установи а који указују на незаконитости, раде то из уско личних интереса. Требало би да постоји њихова колегијалност са помоћницима који су дуже од њих у судовима – каже Милојевић.

Председник ВСС наводи и да судије, откако је он на челу највишег судског тела, нису биране на основу субјективних критеријума, а своје тврдње поткрепљује податком да помоћници који су у последње време изабрани за судије постижу најбоље резултате у раду.

– Србији недостаје око 200 судија. Ми смо ова два конкурса расписали да бисмо што брже попунили упражњена места. Ако се настави са опструкцијама, нове судије неће бити изабране, а самим тим ни судски систем неће радити како би требало – закључио је председник ВКС и ВСС.