Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Предизборна метеорологија

Откуд толика потреба за сондажама, односно опипавањем пулса бирача унапред? Одговор је: то се тражи. У временима општих неизвесности, сви желе неку извесност

Медијски увиђаји после шокантне победе Доналда Трампа, односно исто таквог пораза Хилари Клинтон, већ данима се упињу да објасне и нови феномен великих битака које се воде у демократијама: неуспех индустрије истраживања јавног мњења да, упркос употреби брзих компјутера, моћних алгоритама и милијарди долара које зарачунава својим клијентима, добаци даље од лоших метеоролога.

Поново су, овога пута на највећој политичкој позорници света, као и приликом гатања исхода подједнако важног „брегзита”, најављивали сунце, а пала је тешка киша.

Већ је објављено сијасет објашњења и оправдања за чињеницу да су исти резултат могли да добију и извлачењем сламки. Фијаско је очигледан, а као и обично, после боја сви су генерали.

И свеснији да је, како је то својевремено цинично и истовремено генијално сажео зачетник савремене атомистике, дански нобеловац Нилс Бор (1912–1962) – „предвиђање тешко, нарочито о будућности”.

Омануле су и највеће звезде политичког пророковања, попут Нејта Силвера који се 2012. прославио прецизним прогнозама тадашњих америчких избора (председничких, конгресних и гувернерских).

Овога пута је на свом популарном сајту FiveThirtyEight цитираном од готово свих америчких и светских медија, до последњег часа тврдио да Клинтонова има најмање двоструко веће шансе од Трампа – мада је, истини за вољу, врата оставио одшкринута и за изненађење.

Ништа боље нису прошли и „Њујорк тајмс”, Ројтерс као и све велике ТВ мреже са својим маркетиншким партнерима: укратко, нико се овога пута није појавио да саопшти: ево, ми смо погодили.

Откуд међутим толика потреба за сондажама, односно опипавањем пулса бирача унапред? Одговор је: то се тражи. У временима општих неизвесности, сви желе неку извесност. На овим америчким изборима, предвиђања су почела чак две године пре изборног дана. Да се подсетимо: већина тих истраживања није, прво, прогнозирала да ће Трамп заиста ући у председничку трку, затим да ће у њој одмаћи даље од првих неколико прелиминарних одмеравања са 16 републиканских ривала, а поготово да ће се изборити за номинацију и на крају тријумфовати.

Зар он није био портретисан као политички аматер, контроверзни бизнисмен (пре него што се усели у Белу кућу мораће да се појави на суду, као окривљени за масовну превару студената једног његовог пропалог универзитета), затим неко ко је патолошки нарцисоидан, склон да „игнорише чињенице”, женомрзац, расиста, ксенофоб…

Списак је подужи, али више није битан, с обзиром на то да је Трамп одсада само „мистер президент” и по много чему најмоћнији човек на планети.

То што је истраживачка индустрија дебело оманула донеће јој критике, али сасвим сигурно неће банкротирати. Пристизаће нове поруџбине за сондаже свугде где су избори, јер њихови налази имају сврху не само да информишу, него и да на изборе утичу.

Одређујући унапред победника, истраживачи углавном и доприносе његовој победи. Људи су наиме склони – да не би протраћили свој глас – да се опредељују за неког ко има изгледе да победи, а резултати анкета их усмеравају ка таквима.

Резултати истраживања све ређе се међутим подударају са стварним исходима, што доводи у сумњу и ову премису, а објашњење за то је сложено као и политичко опредељивање у које настоје да проникну.

Истраживачи контактирају и испитују изборне склоности вероватних бирача, али пошто не могу да допру до свих, праве такозване репрезентативне узорке. Па тако одговори најчешће око хиљаду људи на низ питања анкетара у телефонском разговору – а агенције признају да им је све теже да нађу и толико вољних да се изјашњавају – прво буду претворени у бројке, а потом пројектовани на очекивани број бирача који ће на изборе изаћи (у америчком случају, њих 129 милиона).

То је као кад узмете концентрат неког сока (податке добијене сондирањем) а потом га сипате у пуну чашу воде и промешате.

Резултат је лимунада изборне прогнозе, бољег или лошијег укуса, али овога пута је била смућена тако да би било боље да је одмах просута.

Разуме се, у позадини свега је једна компликована и на науци заснована методологија у којој се укрштају статистика, демографија и политика. Бројке при томе јесу неопходне – све их је више, ово је већ постала цивилизација „великих бројева” – али им се не сме до краја веровати. Јер иза бројева су људи, па се због тога ниједно друштво не може до краја квантификовати.

Професионални прогнозери се правдају да су се њихове неизбежне „случајне грешке” овога пута претвориле у „системске”. Ови избори су заиста били по свему сложенији, али ниједна агенција није добила напад искрености и признала да је све у толикој мери компликовано да поуздана прогноза једноставно није могућа.

Најзад, предизборна предвиђања се, као и метеоролошке прогнозе, баве вероватноћама, а не извесностима. Као што је, што се временских прилика тиче, битно само оно што се види кроз прозор, тако је и једина поуздана изборна анкета она која се обавља на бирачким местима, са гласачким листићима.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.