Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Службеница суда слала дојаве о лажним бомбама у Палати правде

Палата правде у Београду

Српска полиција поднела је кривичну пријаву против М. И. (36), запослене у Министарству правде, на месту референта у Републичком јавном правобранилаштву, због тога што је пријављивала подметање бомбе у београдској Палати правде. Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је јуче да је поднело и кривичне пријаве тужилаштву против више малолетника који су, у протеклом периоду, лажно пријављивали подметање бомби у Телекому Србија, више основних и средњих школа на територији Београда и Палати правде.

Лажне дојаве о бомбама постале су у последње време толико учестале да су попримиле размере праве епидемије. Практично, не прође један дан а да нека државна институција или продајни објекат неког ланца супермаркета не добије једну такву дојаву. Према подацима београдске полиције, од 17. јануара до 8. марта у Београду је било 114 лажних дојава о подметању бомби у разним објектима.

Полиција има средства да открије одговорне за учестале лажне дојаве о бомбама, а неоткривање починилаца подстиче на нове, оценили су јуче аналитичари. „Стрпљивим радом полиције и оператера телефоније могуће је пронаћи оне који врше лажне дојаве и за то постоје техничке могућности”, рекао је агенцији Бета криминолог Златко Николић, виши научни сарадник у Институту за криминолошка истраживања.

Агенцији Бета је у сектору оператера мобилне телефоније Теленор речено да је могуће утврдити број мобилног телефона са којег је стигао позив и када је идентификација сакривена. „Такође, сваки мобилни телефон има свој идентификациони број ИМЕИ који се преноси током успостављања везе. Међутим, то су заштићени подаци и Теленор их прибавља само на захтев корисника броја о којем је реч, након што се обави позитивна идентификација, или на захтев полиције”, речено је у Теленору.

Психолог Жарко Требјешанин рекао је агенцији Бета да су лажне дојаве о бомбама политички мотивисане, јер је највећи број дојава био везан за зграде судова и да то одговара људима који желе нестабилност. „Очигледно је да су то људи са оне стране закона, јер се нико други тиме не би играо због запрећених казни. Када то постане свакодневна појава и о томе се извештава у медијима, онда се појаве и они који желе да имају утицај на јавност или да се поиграју. Постоје начини за откривање и просто је невероватно да полиција то не може да спречи”, рекао је Требјешанин.

Златко Николић је подсетио да је запрећена казна годину дана затвора, и додао да је проблем у неизвршавању казни. „Највећа казна била би да се починиоцима објаве имена, јер ће их народ третирати као кукавице, а то је већа казна од затворске”. Он је додао да су људи незадовољни суђењима, судовима и дужином процеса, и истакао да оптужени и њихове породице сматрају да они нису криви, па је могуће да лажним дојавама „одлажу, јер се суђења и онако одлажу”.

Николић је додао да то, по његовом мишљењу, није главни разлог и да су „сви мотиви у игри”, а да свако може да купи картицу са бројем за мобилни телефон и да је баци после једног позива.

Лажна дојава је кривично дело које се гони по службеној дужности.

Р. Х. – Бета

------------------------------------------------------

Лажна бомба у ИДЕИ

Суботица – Полицијској управи у Суботици јуче око 15.20 часова дојављено је да је постављена бомба у новом мегамаркету ИДЕА на Београдском путу. Полицијска екипа претражила је хрватски мегамаркет и утврдила да је дојава била лажна, а због овог случаја продавница није радила више од пола часа.

Продавница ИДЕА је по подне наставила нормално са радом, а руководство није желело да коментарише овај догађај.

А. И.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.