Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Државу тужило 36.000 незапослених

Око 9.000 људи на суду је добило Националну службу за запошљавање због сумње да им је исплатила мању накнаду за незапосленост. – Државни ревизор, међутим, тврди да им је исплаћено 12 одсто више средстава
Шалтер сала у Националној служби за запошљавање (Фото Д. Ћирков)

Око 600 Новосађана тужило је Националну службу за запошљавање (НСЗ) јер им је исплаћивала мању накнаду за незапослене. То је последњи у низу од укупно 36.000 случајева да су грађани по овом основу тужили државу, јер сматрају да су оштећени. За око 9.000 предмета суд је већ пресудио да су грађани у праву и наложио НСЗ да обештети своје кориснике.

Како је уопште дошло до тога да су незапослени добили мање него што их је, како су убеђени, по закону следовало? За све је крив дигитрон и то што је неко у НСЗ погрешно израчунао основицу. Да збрка буде још већа – уплаћено им је више, а не мање новца. Што значи да је погрешна већа, а не мања основица. То произилази као закључак из извештаја државног ревизора објављеног још крајем децембра 2011. године. Он је тада уочио да је 2010. године, НСЗ незапосленима исплаћивао више новца него што им је, по закону следовало (што месечно износи најмање 2.053,16 динара по кориснику). Дакле, у свом извештају ДРИ тврди да је Национална служба незапосленима исплаћивала износ накнаде увећан за 12 одсто. Тиме је буџет оштећен за 1,3 милијарди динара( или око 10 милиона евра), колико је ненаменски потрошено за исплату већих накнада за случај незапослених.

Међутим, правно замешатељство тек тада почиње. Након решења ДРИ, које је по својој правној природи извршно, Национална служба је почела да примењује нове основице, па самим тим и да исплаћује мање накнаде за случај незапослености. Али, тек тада су грађани, који су одједном добили мање износе на рачуну, помислили да су закинути. Неколико њих се обратило адвокатима коју су пресавили табак и тужили Националну службу за запошљавање. Међутим, судови по Србији почели су масовно да пресуђују против НСЗ, која је, опет, иако је иницијално направила грешку, у конкретном случају само покушала да је исправи поштујући решење државних ревизора.

Поједностављено речено, држава је погрешила, други државни орган је то уочио, грешка је онда исправљена, али су грађани тада помислили да су оштећени. Око 36.000 њих правну заштиту потражило је на суду. Према подацима НСЗ, основни судови у овим поступцима пресуђују у корист грађана. Међутим, у једном мањем броју случајева, основни судови пресудили су другачије, односно у корист Националне службе.

Како ће овај случај бити решен сада зависи од Врховног касационог суда. Управо из овог разлога НСЗ се у марту ове године обратио највишој судској инстанци и затражио да донесе одлуку којом ће се решити ово правно замешатељство – да ли је НСЗ правилно обрачунавао и исплаћивала новчану накнаду.

Како објашњавају у Националној служби за запошљавање, оспоравани начин обрачуна обавља се у складу са препоруком државних ревизора, која је, по члану три Закона о Државној ревизорској институцији, обавезујућа. Судска одлука не може да је преиначи. Међутим, у Србији је и то, како се испоставило – могуће.

Председник ДРИ Радослав Сретеновић, за „Политику” објашњава да је због погрешног обрачуна основице држава те 2010. године изгубила око 1,3 милијарди динара. На конкретном примеру незапосленог, који је пре него што је дошао на биро имао плату од 30.000 динара, НСЗ је исплаћивао 12.096 динара уместо 10.747,07 динара, објашњава Сретеновић.

– Да је наставио да исплаћује новчане накнаде за случај незапослености по овој погрешној основици држава би годишње губила по 10 милиона евра – израчунао је Сретеновић.

У НСЗ напомињу да пре обавезујуће препоруке ДРИ, од 28. децембра 2011. године по овом основу, није било тужби. Дакле, нико није тужио државу док је добијао више него што му је по закону следовало. Грађани су, објашњавају, почели да туже ову институцију од јануара 2012. године. „То траје и данас у све већем обиму”, објашњавају у НСЗ.

Потраживања бивших корисника новчане накнаде у појединачним износима крећу се у износима од 1.000 па до 5.000 динара.

– Међутим, у овим споровима се много више новца досуђује у корист адвоката, вештака и јавних извршитеља и то чак до десет пута

више него што се исплаћује корисницима новчане накнаде – упозоравају у Националној служби.

И док НСЗ износе новчане накнаде и даље обрачунава у складу са обавезујућим налогом ДРИ, на њихову адресу стижу судске пресуде основних судова да обештете грађане – и да уз то плате судске трошкове.

Дакле, у овом случају држава је прво изгубила новац тако што је погрешно израчунала основицу. Затим је, кад је грешка исправљена, држава на суду изгубила спор против грађана, јер није успела да докаже да је поштовала закон. Сада је државни буџет поново на губитку јер мора да обештети грађане, који су их добили на суду. И да на све то плати још и судске трошкове. По свему судећи, сигурну корист од овог правног замешатељства у режији државе имали су само адвокати.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.