Понижавајућа донација МПРИ

Најоштрије осуђујем одлуку групе Срба регистрованих у САД под називом „Крајинске жртве геноцида” и Документационо-информационог центра „Веритас”, да пристану на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору с америчком консултантском кућом „L-3 Servisis”, као правним следбеником америчке фирме „Војни професионални ресурси” (Military Professional Resources Ink.), а у вези с колективном тужбом више од 200.000 Крајишника прогнаних у злочиначкој акцији „Олујa”. Наведена тужба садржи и захтев за накнаду нематеријалне штете прогнаним Крајишницима у висини 10,5 милијарди долара, уз пет одсто камате за сваку годину, тј. онолико колико живе изван својих кућа и станова због присилног напуштања и претрпљеног страха, траума и душевног бола за изгубљеним завичајем.

Поменута нагодба је срамна и понижавајућа јер је поменута група Срба из САД заједно са Савом Штрпцем из Документационо-информационог центра „Веритас” пристала да тужена страна уплати донацију од мизерних 1,4 милиона америчких долара у виду, тобоже, хуманитарне помоћи избеглицама из РСК. Тај износ је за 7.500 пута мањи од траженог одштетног захтева. Саво Штрбац је недавно изјавио да је од наведене суме 400.000 долара намењено за трошкове адвоката, 150.000 долара за судске трошкове и накнаду петорици директних тужилаца, док је остатак од 850.000 долара намењен за стипендије студентима, за правну заштиту Крајишника и за обележавање њихове трагедије. У међувремену у судски процес укључило се и удружење „Сабор крајишких Срба”, са седиштем у Чикагу, са Богданом Кљајићем на челу.

Поменута група Срба из САД је у сарадњи са Савом Штрпцем поднела Федералном суду у Чикагу 2010. године колективну тужбу у име прогнаних Крајишника против фирме МПРИ, коју су 1987. године основали пензионисани амерички генерали ради пружања војних услуга. У тужби се тврди да је хрватска војска починила геноцид у Крајини док се МПРИ третира као „учесник у геноцидуˮ јер је обучавала хрватске официре и војно опремила хрватске снаге за прогон и масовна убиства Срба током и након акције „Олуја”. При том су као доказ приложили уговор о сарадњи, који је МПРИ закључила са Владом Хрватске (потписао га је тадашњи хрватски министар одбране Гојко Шушак).

У августу 2011. Федерални суд у Чикагу прогласио се надлежним да суди по поменутој тужби. Суђењу су присуствовали адвокати српске стране Роберт и Џон Павић. Три године касније, октобра 2014, Федерални суд у Чикагу није прихватио тужбу против МПРИ за геноцид, али ни то да се америчким генералима који су у њој били ангажовани суди по међународном праву.

Међутим, судија Џон Ли прихватио је аргументе у оном делу тужбе у коме стоји да је постојао заједнички подухват америчке и хрватске стране. Овај подухват резултирао је пљачком и уништавањем приватне имовине. Пошто је хрватско-амерички договор постигнут у седишту фирме МПРИ у Вирџинији, судија је одлучио да се поменутој фирми суди по америчком закону због уништене имовине крајишких Срба. Два месеца касније, децембра 2014, пред Федералним судом у Чикагу одржано je рочиште на коме је судија од обе стране затражио информацију да ли су спремни на нагодбу. Нажалост, група Срба из САД и Саво Штрбац пристали су на срамну и понижавајућу нагодбу, уместо да до краја воде судски процес. Важно је истаћи да је Саво Штрбац више пута јавно говорио да адвокати тужбе раде бесплатно и да ће након окончаног судског поступка добити трећину од добијеног износа.

Саво Штрбац је јавно рекао и да је група Срба из САД заједно с њим прихватила да се понуђени износ новца за прогнане Крајишнике у висини од 850.000 америчких долара пребаци на рачун једне фондације, регистроване у америчкој држави Аризонa. Према његовим речима, при тој фондацији основана је задужбина која ће управљати донацијом, која мора трајати најмање десет година. Задужбином ће управљати управни одбор који ускоро треба да буде конституисан и да почне с расподелом новца у поменуте сврхе. Новац ће се расподељивати на основу конкурса. Управни одбор задужбине радиће и на прикупљању донација од других донатора.

Позивам групу Срба из САД и Саву Штрпца да кажу ко им је дао мандат да прихвате срамну и понижавајућу нагодбу за прогнане Крајишнике и одустану од захтева да сваки Крајишник добије по 25.000 долара одштете; ко је донео одлуку да колективном тужбом буду обухваћени само прогнани Крајишници у злочиначкој акцији „Олуја”, а не и Срби прогнани у осталим хрватским злочиначким акцијама („Откос”, „Оркан”, „Миљевачки плато”, „Масленица”, „Медачки џеп” и „Бљесак”) и Срби прогнани из хрватских градова; ко је донео одлуку о расподели добијених 1,4 долара срамном и понижавајућом нагодбом; колики износ од 850.000 долара je намењен за стипендије студентима, колики за правну заштиту Крајишника, а колики за обележавање наше трагедије; који студенти и под којим условима ће имати право да конкуришу за стипендије; по којим критеријумима ће организације и појединци добијати средства за правну помоћ Крајишницима; ко је и под којим именом регистровао фондацију у америчкој држави Аризона; ко је донео одлуку да се оснује задужбина при поменутој фондацији; ко је донео одлуку о именовању чланова управног одбора задужбине и ко су чланови управног одбора задужбине?

Председник „Савеза Срба из региона”