Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штокавске збирке речи

Грађа Речника САНУ чини највећу и најпотпунију збирку лексике савременог српског језика

На основу Упутства које је уз Позив за прикупљање речи из народних говора објављено 1899. године започет је обиман посао ексцерпирања речи из народних говора и писаних извора од краја 19. до краја 20. века.

У новоосновани Лексикографски одсек Српске краљевске академије почеле су да пристижу збирке речи из различитих подручја целокупног штокавског дијалекта. Њихов обим варира од неколико десетина и стотина речи па чак до 250.000 речи. Уз записану и акцентовану реч скупљачи су наводили примере употребе и давали објашњење значења, а у неким случајевима и цртеж предмета којом се реч означавала. Највећи број збирки речи сакупљен је из источнохерцеговачких,  шумадијско-војвођанских и призренско-тимочких говора, а у мањем броју били су заступљени други говори, што је у каснијем прикупљању плански попуњавано. Збирке речи у речничкој грађи (њих око 300) представљају примарни извор за лексикографско описивање говорних и уопште културно-језичких специфичности различитих крајева у којима се говори српски језик. Будући да потичу из различитих периода српског језика, збирке речи у грађи за Речник САНУ представљају велику културну, лингвистичку и етнографску вредност.

Грађа ексцерпирана из писаних извора обухвата период од 1780. године, тј. од  Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, па све до најновијег времена (најновији ексцерпирани извор објављен је 2012. године). Како би ова грађа из књижевног језика презентовала све области људског живота, као и грађа из народног језика, у њеном формирању и ексцерпирању нарочита пажња је поклоњена заступљености извора како из свих функционалних стилова (књижевног, публицистичког, административног, научног, религијског, разговорног и др.) тако и свих жанрова (проза, поезија, драма, путописа, извештаји, репортаже, фељтони, беседништво, биографија, педагогија, религија, култура, социологија, политика, привреда, војна област, етнографска грађа, Свето писмо и теолошка грађа; научна и стручна дела из различитих области: астрономије, зоологије, ботанике, физике, медицине, филозофије, историје, естетике, етика, права, закона, агрономије; бродарства, риболова, лова, кулинарства и др.

Прву целину књижевне грађе за Речник САНУ чине књиге штампане од почетка 19. века до Првог светског рата. Овај део речничког фонда садржи дела писаца класицизма, предромантизма и романтизма који су, својим лексичким и стилским иновацијама, највише заслужни за развој и култивацију модерног српског књижевног језика (Д. Обрадовић, Ј. С. Поповић, В. С. Караџић, П. П. Његош, С. М. Сарајлија и др.). Истовремено, извори из овог периода садрже и бројне научне списе (из области религије, социологије, привреде, ботанике и зоологије, војне области, права и др.) који фиксирају ране етапе развоја научних терминологија у другој половини 19. века у Србији.

Другу целину књижевне грађе чине књиге штампане између два светска рата, од 1918. до 1940. године. Ради се махом о делима српских писаца који припадају авангарди и модерни (М. Црњански, И. Андрић, С. Винавер, И. Секулић и др.), као и о преводима класика светске књижевности (Достојевски, Шекспир, Данте, Леопарди) а преводиоци су позната имена из књижевности и преводилаштва (Д. Станојевић, С. Пандуровић, М. Глишић, Ј. Максимовић, С. Миличић и други). У грађу су уврштена и дела која се издају у оквиру значајних издавачких подухвата (едиција Наша књига Геце Кона). Поред тога, у овом делу грађе приметан је знатан прилив периодике књижевне, социолошке, политичке и забавне садржине која знатно обогаћује културу употребе српског језика (часописи Српски књижевни гласник (нова серија), Нова Европа, XX век и др.).

Трећи део књижевне грађе РСАНУ чине књиге и листови и часописи који обухватају период после Другог светског рата (1945) до данас. Поред белетристичких дела, превода и часописа, у овом периоду излазе бројни речници (синонима, страних речи, жаргона), стручне терминологије и енциклопедије којима се попуњава грађа Речника САНУ и обогаћују лексички и терминолошки фонд савременог српског језика.

У прикупљању и формирању грађе за Речник САНУ приметан је стални напор да се избалансира грађа према различитим критеријумима како би се што целовитије представио лексички фонд српског књижевног и народног језика. И тај део задатка успешно је решаван од самог почетка до данас, тако да грађа, која обимом обухвата око шест милиона картица и пола милиона речи, данас представља најрепрезентативнији корпус савременог српског језика, и то по свим најважнијим параметрима: територијалним (обухвата читаво подручје  штокавско дијалекта који је у основи српског језика),  временским (обухвата дуги период од два века у развоју савременог српског језика), функционалностилским (обухвата писана дела свих функционалних стилова и жанрова) и тематским (обухвата све области људског живота које су заступљене како у писаним изворима књижевног језика тако у сакупљеним  збиркама речи народног језика).

Сва ексцерпирана грађа из књижевног и народног језика исписана је на папирним листићима (фишама). Већина листића исписивана је руком (десетине различитих рукописа) различитим бојама мастила, различитим писмима (ћирилица и латиница, укључујући и тзв. стару графију), део грађе на листићима је куцан на писаћој машини или је фотокопиран, док има и листића на којима су налепљени исечци из ексцерпираних речника или збирки речи. Поред онога што је на листићу исписано, наведене графичке карактеристике листића имају архивску вредност, а и веома су битне самим лексикографима у њиховом раду.

Истовремено са пристизањем исписане грађе у Одсек, запослени сарадници Одсека су радили на њеном организационом и техничком сређивању; на планирању попуњавања грађе из народних говора и из нових типова писаних извора.

Тако гледано у целини грађа Речника САНУ чини највећу и најпотпунију збирку лексике савременог српског језика која представља значајно сведочанство не само о његовим општејезичким, терминолошко-стручним и дијалекатским особеностима, него и о друштвено-историјским, културним, етнографским и другим особеностима српског народа у његовој новијој историји. Она даје увид у то како се говорило, писало и мислило током два века нашег постојања.

Другим речима, ова грађа представља национално благо које треба сачувати и ставити на увид широј научној и заинтересованој јавности на начин и у формату који се данас у информатичкој ери очекује. Нека нам као пример послужи и брига о овом националном благу у време Другог светског рата када је грађа Речника САНУ 1944. године била смештена у трезор Народне банке да би се заштитила од бомбардовања.  

*Институт за српски језик САНУ

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.