Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црни лабуд у Белој кући

Једино што је у овом моменту извесно, то је да су на дневном реду „радикалне неизвесности”

Пре него што је виђен по први пут, у Аустралији 1697, црни лабуд је сматран непостојећим, дакле немогућим. Између осталог и зато што је дотадашње искуство говорило да су сви лабудови бели.

Насим Николас Талеб, амерички професор либанског порекла, објавио је 2007. књигу у којој је метафору црног лабуда разрадио у теорију „утицаја неочекиваног”, која је ове године призвана два пута. „Црни лабуд” је, према Талебу (чија је истоимена књига у међувремену сврстана у 12 најутицајнијих објављених после Другог светског рата), онај догађај који је изван свих нормалних предвиђања јер ништа што се већ догодило не упућује да је могућ.

Због тога је то и догађај са екстремним последицама које не познају државне, друштвене, економске и географске границе, али истовремено и нешто што се објашњава и схвата тек у ретроспективи, као оно што је било логично, па и неизбежно.

Типичан „црни лабуд” је тако била светска економска криза 2007, а ове године то је прво био „брегзит”, а сада победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима, коју нису предвиделе ни моћне истраживачке агенције.

Црни лабуд са несвакидашњом риђом фризуром ових дана саставља свој управљачки тим и обавља остале припреме за усељење у Белу кућу, резиденцију председника САД, уз чију титулу иду и епитети „лидер слободног света” и „најмоћнији човека на планети”.

Избор једног политичког аматера, нарцисоидног милијардера и личности коју су многи неспорни ауторитети још током кампање прогласили неквалификованом и неподобном за тако важно место, ових дана изазива стрепње у Америци и повод је за глобалну нервозу. Свакодневно се објављују „најбољи” и „најгори” сценарији. Недвосмислен је, међутим, консензус да је реч о догађају који је „превратнички” за глобални поредак, по некима упоредив са падом Берлинског зида.

Још актуелни председник САД (до 20. јануара у подне) Барак Обама управо је, на својој опроштајној европској турнеји, упозорио на „успон сировог национализма”, имајући пре свега у виду политичку филозофију свог наследника и његових следбеника, али и актуелне политичке трендове са ове стране Атлантика.

Реномирани портал „Политико” оценио је да је Трамп „највећа непознаница која улази у Белу кућу”, док британски „Фајненшел тајмс” сматра да је његова победа „почетак краја ’краја историје’”, контроверзне теорије по којој је пораз комунизма био коначни тријумф либерализма, то јест западног модела политичке демократије у спрези са тржишном економијом.

Да ли је Трамп, који је у кампањи доследно ниподаштавао сва начела политичке коректности, друштвеног бонтона и толеранције, заиста рушитељ светског поретка и диверзант у америчком систему или је само глагољив бизнисмен без праве идеологије и политички импровизатор који ће се, зарад популарности, окретати онако како ветрови дувају?

Да неће дакле „поцепати” америчке споразуме о слободној трговини, нити протекционистичким потезима успорити планетарни економски раст, подрити мрежу америчких савезништава која су темељ њене глобалне војне моћи, демонтирати НАТО, повлађивати Русији нити бити спремнији да лансира ракете са атомским главама, јер „зашто их правимо ако никад нећемо да их употребимо”.

Насим Талеб сматра да су страховања од Трампа преувеличана. „На крају крајева, он је трговац некретнинама… који неће учинити ништа апокалиптично, већ ће само следити расположење бирача.”

Утисак је да слично мисле и берзански посленици: после почетног пада, индекси – показатељи (не)стабилности – примирени су, док је долар повратио предизборну снагу…

Најбољи сценарио за Трампа био би да „рационално следи своје политичке циљеве”, сматра Френсис Фукујама, аутор тезе о „крају историје”. А најгори да почне да реализује оно што је у жару кампање обећавао.

Бивши заменик директора ЦИА Џон Маклафлин у једној анкети је рекао да је оно најгоре што може да уследи – „да Трамп остане Трамп”, што би за исход имало брзо ширење нуклеарног оружја, трговинске ратове, неспутано мешање Москве у послове суседа са руским становништвом…

Председник Трамп се са зебњама замишља и у некој озбиљној спољнополитичкој кризи, када реагује онако како му „налаже његов инстинкт”. Професорка историје Елизабет Боргвард, са Универзитета Сент Луис, предвиђа пак да ће Трамп умрети у Белој кући – у свом четвртом мандату, пошто претходно промени устав и у својим последњим данима за потпредседника, па сходно томе и наследника, постави свог сина… Оптимисти се пак надају да ће председник Трамп ипак бити другачији од кандидата Трампа, а реалисти да ће, ако он не промени систем, систем променити њега.

Све дакле „може да буде, али не мора да значи”. Црни лабудови свакако постоје и, као што се види, долећу нам с времена на време, а једино што је у овом моменту извесно, јесте то да су на дневном реду „радикалне неизвесности”, уз старо правило да је све немогуће – док не постане могуће.

Што се нас тиче, утисак је да се Трампу већина овде обрадовала, јер нам његов успон олакшава оно у чему смо досад били доследни: у очекивањима да се мењају други, а не ми.

Коментари29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.