Хришћанске цркве жигошу еколошке грехе

Уместо обраћања попут: „срећан рад и Бог вас благословио“, васељенски патријарх Вартоломеј упутио је опомињућу поруку учесницима 22. глобалне конференције о климатским променама у организацији Уједињених нација, недавно завршене у Маракешу.

У њој он упозорава да је крајње време да се суочимо са својим еколошким гресима, али и да је 22 године, колико се већ одржавају ове конференције о климатским променама, недопустиво дугачак период да се одговори на кризу животне средине.

Патријарх Вартоломеј, који је одавно прозван „зелени патријарх“, обраћајући се окупљенима у Маракешу, наводи да је од доношења конвенције у Рио де Жанеиру 1992. године, било много протокола, споразума који су резултирали бројним преговорима и одлукама, али, ипак, иако је пређен дуг пут, помака је било веома мало.

„ Двадесет две године је срамно закашњење за владе које и даље спроводе исте политике, корпорације које настављају више да улажу у непоштено представљање себе као заштитника животне средине, него у конкретна решења и појединце који арогантно настављају са истим навикама. После 22 године, коначно је време за све нас да распознамо људска лица промењена еколошким гресима“, наводи се у поруци „зеленог патријарха“.

Климатској конференцији која је разматрала начине да пораст глобалне температуре буде мањи од два степена Целзијусова годишње, обратио се поруком и папа Фрањо. Поглавар свих католика, такође сматра да је деградација животне средине питање које се тиче свих нас и захтева глобални одговор и сарадњу како би смо очували наш заједнички дом. Подвлачећи да је у борби против климатских промена и глобалног сиромаштва солидарност једна од кључних речи, папа Фрањо наводи да проблем не може да буде сведен само на своју технолошку или економску димензију. „Неопходно је и праведно да се у обзир узме етички и друштвени аспект нове парадигме развоја и прогреса“.

Ставови које су изнела двојица верских поглавара у многоме су већ били разрађени у различитим црквеним документима. Питање заштите животне средине једно је од изазова који су хришћанским црквама донеле последње деценије 20. века. На њега оне већ имају у приличној мери изграђен одговор дефинисан кроз различита документа – нека од последњих донета су на веома високом нивоу што показује да одговор на ово питање за хришћанске цркве све више добија на значају. Тако је овог лета, Свети и велики сабор православне цркве на Криту, на којем је било окупљено десет од 14 аутокефалних цркава, међу којима и СПЦ, усвојен документ о Мисији православне цркве у савременом свету. Један део посвећен је и еколошкој кризи за коју се каже да ставља Цркви у дужност да учини све што је у њеној моћи да заштити Божју творевину од последица људске похлепе. Управо она води ка духовном осиромашењу људи, као и уништењу животне средине.

Пре годину и по дана са великом пажњом у свету се читала и дискутовала енциклика папе Фрање „Хваљен буди“ (Laudato si). Енциклика, папино писмо, врста документа који има највећу снагу у Католичкој цркви и обавезујући карактер, имала је поднаслов „ „О бризи за наш заједнички дом”. У њој се снажно осуђује потрошачка култура, богаћење и убирање профита на рачун девастирања животне средине и беспоштедног угрожавања оних делова света у којима живе најсиромашнији. Свет се позива на брзу и заједничку глобалну акцију.

Већ ова два наведена документа довољан су показатељ да две цркве многе аспекте проблема заштите животне средине сагледавају готово истоветно. За њих је он уско повезан са индивидуализмом, људском себичношћу, немаром не само пре ближњем свом, већ и према природи – Божјој творевини, како је апострофирају и васељенски патријарх Вартоломеј и папа Фрањо. Нису потребни само протоколи, државни споразуми, неопходна је  „радикална реевалуација нашег погледа на свет, нови став човечанства према природи и ново разумевање тога како стичемо и користимо материјална добра“, како је то дефинисао патријарх Вартоломеј. Иначе, екологија и заштита животне средине у његовом су фокусу деценијама уназад. Само месец дана пошто је изабран за васељенског патријарха, 1991. године организовао је прву у низу конференција на ову тему. Сматра се и да је управо он први од верских поглавара који је угрожавање животне средине оценио као грех против Бога, човечанства и природе.

У складу са овим новим, еколошким ставовима, понешто је промењено и у црквеној пракси. Године 1992, у свим православним црквама 1. септембра први пут је служена новоуведена молитва за животну средину. Њу је установио васељенски патријарх Вартоломеј. Овај дан сваке године се на свеправославном нивоу обележава молитвено, као дан животне средине. Тој молитвено-еколошкој иницијативи овог септембра придружила се и Римокатоличка црква, показујући да се ради о једном од питања у којем две цркве могу и треба да наступају заједнички. Од недавно, унутар зидина Ватикана постоји „еколошко острво“ – посебан простор у којем се отпад одлаже на најефикаснији начин, у складу са најнапреднијим законским решењима и технолошким средствима. Иначе, рециклирање и коришћење посебних контејнера за различите врсте отпада у Ватикану се спроводи од 2008. године.