НАТО поштује војну неутралност Србије

Србија жели да настави сарадњу с НАТО-ом, јер без те сарадње нема мира и стабилности у региону, а мир и стабилност у региону јесу предуслов за даљи економски раст и напредак Србије, поручио је у Бриселу премијер Александар Вучић после састанка с генералним секретаром Алијансе Јенсом Столтенбергом, док је његов домаћин, први човек НАТО-а, оценио да је Србија извозник стабилности у региону.

Председник српске владе је навео да је током отворених разговора са Северноатлантским саветом нагласио да се Србија налази на европском путу, да има добре односе с Руском Федерацијом и да жели да унапређује добру сарадњу с Алијансом. „Разговарали смо како да очувамо мир и стабилност, јер грађани Србије треба да знају да смо окружени земљама НАТО-а и земљама које хоће да уђу у НАТО и да је НАТО један од првих партнера с којима треба да разговарамо ако хоћемо да имамо мир, пуну стабилност, ако хоћемо да развијамо своју економију на слободан начин”, нагласио је Вучић после свог првог сусрета с представницима Атлантског савета.

Он је такође, како преноси Танјуг, нагласио да НАТО поштује суверену одлуку Србије о војној неутралности, за шта је захвалио Столтенбергу и додао да није било притисака у правцу учлањења Србије у НАТО.

„Србија је војно неутрална, поштује одуке скупштине, али због рационалних разлога и погледа у будућност, а не враћања у прошлост, жели да развије односе с НАТО-ом”, рекао је Вучић, нагласивши да Србија жели да у оквиру Партнерства за мир и ИПАП ту врсту сарадње настави, јер је то од изузетног значаја за грађане.

Он је открио да је са Столтенбергом разговарао о свим кључним питањима, о борби против тероризма, мигрантској кризи, учешћу Србије у мировним операцијама и да га је замолио да НАТО помогне у уклањању мина и чишћењу терена, посебно на Копаонику.

Вучић је рекао да је, после релаксације ваздушне зоне у Зони копнене безбедности, било речи и о доњем слоју ваздушног простора изнад КиМ и да ће се експерти ускоро састати, те да верује да ће бити позитивних решења у наредном периоду.

Столтенберг је, почињући своје обраћање новинарима са „Добар дан”, потврдио да Северноатлантска алијанса поштује војну неутралност наше земље. То је, како је рекао, суверена одлука једне суверене државе, али је додао и да исто тако поздравља даље јачање сарадње Србије и НАТО-а. „Подржавамо напоре Србије на путу ка ЕУ, мислимо да је то добро за Србију, за стабилност и сарадњу у Европи”, рекао је Столтенберг, појашњавајући да је састанак са Саветом био одличан, што показује да се ради на јачању сарадње између НАТО-а и Србије.

„Поносан сам сам на пријатељство с вама, захвалан што сте овде”, рекао је први човек НАТО-а обраћајући се Вучићу и додао да је „импресиониран реформама које Србија спроводи код куће”, те да НАТО, а и он лично, поздравља ангажовање Србије у ситуацији са избеглицама, као и њен допринос мировним мисијама на Кипру, у Либану и Африци.

На питање да прецизира који су то заједнички безбедносни изазови за Србију и НАТО и да ли су већ на делу неке заједничке акције, Столтенберг је, пре свега, истакао ризике које представља ситуација у Ираку и Сирији и борбу против страних бораца. „Заједно се на различите начин боримо и са последицама мигрантске и избегличке кризе”, рекао је шеф НАТО-а, додајући да НАТО обучава српске војнике, „што је важно за Србију, али и за Европу и НАТО”. „Поновићу – Србија је извозник стабилности и близак сарадник НАТО-а”, нагласио је Столтенберг.

Захвалност НАТО-у због спасавања бебе на КиМ

Премијер Александар Вучић изјавио је да је за нас присуство и останак Кфора на Косову и Метохији од великог значаја, те да је и у седишту НАТО-а у Бриселу то рекао и замолио и генералног секретара НАТО-а и представнике земаља чланица Алијансе да те трупе тамо остану. „Имамо и одређена писма и гаранције за север Косова”, рекао је Вучић на конференцији за новинаре у Бриселу, али и додао да наш народ живи и јужно од Ибра и да се ослања управо на Кфор.

Како је рекао, и прича о беби Димитрију, кога су трупе Кфора пребациле на лечење, показује на кога могу да се ослоне. Он је захвалио командирима Кфора који су спасили живот српског дечака из Лапљег Села тако што су га хеликоптером превезли у болницу у Београду. Тај поступак, према Вучићевим речима, велика је ствар за Србију и још један сигнал бољег и већег разумевања између Србије и НАТО-а.

„Они се ослањају на Кфор и ми смо на томе захвални. Ми ту немамо никакав проблем и не заборавите – да није било њихових одређених гарантија, тешко да би било и Бриселског споразума”, подвукао је Вучић, како преноси Танјуг, и додао да је однос Србије према том питању потпуно јасан.

Он је истакао и однос према очувању културне и верске баштине нашег народа, која је вредност не само за Србију, већ и за Унеско и све народе света.

Столтенберг је истакао да је веома захвалан због сарадње Кфора и Србије на спасавању детета, те да му је драго што чује да је његово здравствено стање стабилно. То, како је рекао, илуструје значај Кфора и онога што мисија ЕУ ради на КиМ. 

Столтенберг: Жалим због жртава бомбардовања

„Губитак живота невиних људи био је трагедија и због тога дубоко жалим”, рекао је шеф НАТО-а, али и додао да је сврха и циљ ваздушних акција НАТО-а 1999. године била заштита цивила, у чему се, каже, успело. Вучић је захвалио генералном секретару НАТО-а на изјави да жали због невиних жртава бомбардовања, јер је то, истакао је, велика ствар за „Србе, народ и земљу” да чују.

Вучић: Србија доставила Црној Гори све доказе

Србија je Црној Гори доставила све доказе и важне податке до којих је дошла, као и „лице које пружа највећи број информација о свему што се спремало за Црну Гору”, рекао је премијер одговарајући на питање да ли се знају имена људи који су наводно спремали преврат у Црној Гори, ко су и да ли су депортовани из Београда.

„Србија се понашала одговорно и наставиће сарадњу с Тужилаштвом Црне Горе”, рекао је Вучић.

Столтенберг је поздравио отворену истрагу која се о том догађају води и у Црној Гори и у Србији како би се установиле чињенице. „Није на мени да судим, истрага треба да да чињенице”, додао је он.

На питање новинара да ли је Русија тиме што се дешавало хтела да спречи чланство те земље у НАТО-у, Столтенберг није директно одговорио, али је подсетио да је НАТО позвао Црну Гору у чланство: „Свако мешање у тај процес јесте нешто што не прихватамо. Такође, свако мешање у изборни процес у било којој сувереној држави апсолутно је неприхватљиво”, нагласио је Столтенберг.

Премијер Вучић је указао да је амбасадорка Црне Горе у Бриселу потврдила његове наводе о сарадњи Србије у том случају. „Србија није и никад неће бити полигон на којем ће се припремати кривична дела у другим земљама”, рекао је Вучић.

„Та ситуација није била лака за Србију, па ни за мене лично, али”, рекао је премијер Вучић, „не пада ми на памет да на било који начин учествујем макар у прећуткивању најтежих кривичних дела.”

РЕАГОВАЊА

Митић: Важно је да ли ће НАТО одустати од „косовске војске”

За државу која се декларише као војно неутрална, Србија има драматично диспропорционално већу и приснију сарадњу с НАТО-ом него што би требало да има, сматра Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе.

„Не спомињем то само због бомбардовања 1999. године, улоге НАТО-а у проглашењу независности Косова и обучавању ’косовске војске’ или због отворено антагонистичког става према нашем најближем савезнику у Савету безбедности УН, Руској Федерацији. Довољно је, наиме, упоредити број вежби и програма које Србија реализује с НАТО-ом у односу на војну сарадњу с државама које нису чланице. Та диспропорција почела је да се смањује захваљујући расту војне сарадње с Руском Федерацијом, и то је тренд који би требало да прати једна војно неутрална држава”, каже Митић за „Политику”.

Он очекује да НАТО у наредних неколико месеци интензивира своје напоре и програме на Балкану и кроз јачање стратешких комуникационих програма којима би се, каже, пропагирала сарадња Србије с НАТО-ом у оквиру ИПАП-а.

„Изјаве генералног секретара Столтенберга јесу најава у том правцу. Међутим, од лепих речи за Србију је важније шта НАТО конкретно чини: да ли ће одустати од формирања ’косовске војске’, да ли ће престати да притиска Републику Српску да пристане на прикључење Босне и Херцеговине НАТО-у и, на крају крајева, да ли ће заиста поштовати војну неутралност Србије или ће, поново, као што је већ чинио 2010. и 2013. године, спроводити стратешке комуникационе кампање усмерене ка привлачењу Србије у НАТО”, наводи Митић.

Драгишић: У НАТО се не може ући на мала врата

Ми имамо ИПАП као највиши облик сарадње између НАТО-а и државе која није чланица, у коме је Србија јасно назначила да не жели да постане чланица, каже Зоран Драгишић, професор Факултета за безбедност и посланик СНС-а у Скупштини Србије. Он наглашава да се сарадња одвија без жеље да Србија постане чланица и без жеље да пређемо на виши ниво, односно МАП.

„У нашој јавности постоје многе недоумице о односу Србије и НАТО-а. Ствари се погрешно представљају тако да ИПАП значи улазак Србије у НАТО на мала врата. Не може се ући у НАТО на мала врата. У НАТО се улази путем јасно прецизираних процедура. Србија није неутрална, ми водимо политику неутралности, а то су различите ствари”, каже Драгишић, наглашавајући да Србију нико не тера да уђе у НАТО и да су наши односи „врло чисти”.

Безбедност Срба на КиМ, објашњава, најдиректније зависи од НАТО-а. Пошто се Србија налази у потпуном окружењу чланица НАТО-а, без добре сарадње с овим војним савезом Србија би, оцењује Драгишић, била изолована и жртва свих могућих геополитичких калкулација на Балкану.