Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Без страних студената, Србије нема на академској мапи

Наша земља не издаје студентске визе, држава даје мали број стипендија иностраним академцима, проблем је и њихов смештај, наставници избегавају да држе курсеве на енглеском, информације на сајтовима факултета углавном су само на српском језику…
(Фото Д. Жарковић)

Реалност је да Србија није у видокругу студената из других земаља. На Универзитету у Београду, који је највећи и најстарији, странаца има само пет одсто, од којих је половина из земаља бивше СФРЈ. Како би српски универзитети постали видљивији у европском академском простору, почели да привлаче већи број страних студената, пројеката и споразума, сви државни универзитети у Србији и један приватни усвојили су стратегије интернационализације, а до Нове године требало би да буде усвојена и Национална стратегија интернационализације високог образовања.

– Ово је прилика да сви изађемо на црту и видимо тачно какви смо и како можемо боље да радимо. Да бисмо се изједначили са другим земљама, неопходна је и помоћ државе – да издејствујемо увођење студентских виза, да се реши проблем смештаја за странце, да факултети понуде већи број програма на страним језицима, да привучемо и наставнике из других земаља – рекла је проректорка Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић. Она је додала и да је чињеница да наша циљна група нису студенти из Западне Европе, а као добар пример оних који гледају мало даље навела је Факултет безбедности који је први у Србији израдио верзију свог сајта на кинеском језику (уз српску, руску и енглеску варијанту).

Ово су само неки од података који су се јуче чули у Клубу посланика, на семинару поводом завршетка ЕУ пројеката ФУСЕ (ефикаснији рад студентских служби, обука наставног и ненаставног особља...) и СИПУС (унапређење законодавног оквира, израда стратегија и стандарда за интернационализацију). Скуп је одржан под називом „Интернационализација у високом образовању – где смо и где желимо да будемо”.

Састанку у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја присуствовали су ректори, декани, професори, страни партнери који су учествовали на пројектима, а чула се и искуства на ову тему универзитета из Лондона, Кракова и Малаге.

За ове три године, колико је трајао рад на пројектима чији су носиоци били универзитети у Новом Саду и Нишу, детаљно су анализирани сви универзитети – од рада њихових служби, преко сајтова, понуде програма на страним језицима до документације која се издаје страним студентима. Организовано је мноштво посета и радионица универзитетима који су решили проблем интернационализације, урађени су предлози за измену националне регулативе…

– Србија сваке године губи око 30.000 становника, што због ниског наталитета, што због миграција. Нови Сад празни Војводину, а Београд Србију. Универзитет у Печују је такође због миграција и пада наталитета са 28.000 студената спао на 18.000 и спас је потражио у интернационализацији. То је трансформисао читав град, а годишње се у буџет Печуја улије 20 милиона долара – навео је проф. др Павле Секеруш, доскорашњи проректор Универзитета у Новом Саду.

Проф. Секеруш је говорио и како су неке од „наших” проблема решиле друге државе: или су ангажовале стране агенције за привлачење страних студената (Печуј) или универзитети оснивају своја представништва у Кини, Индији, Пакистану (Универзитет у Грацу).

– Држава нема пара и не можемо очекивати од Министарства просвете да реши проблем смештаја страних студената, а не знам зашто универзитети одбијају да се повежу са приватним станодавцима, што је решење које су применили поједини универзитети из земаља са стандардом сличним нашем. Влада Србије даје само 100 стипендија за странце, а влада Мађарске 3.000 и у плану је да следеће године повећа тај број на 4.000 – навео је др Секеруш.

Чули се и предлози да се у сврху привлачења страних студената могу искористити културни центри у страним земљама, што је могућност коју Србија не користи довољно, а постоји интересовање на пример Кине да се Србија нађе на листи земаља чије се дипломе међусобно аутоматски признају. О овом проблему, односно иницијативи Кине обавештени су и министарства просвете и спољних послова и никоме није јасно зашто се то још није реализовало.

– Ради боље презентације наших универзитета у свету, радили смо на подршци у маркетиншким и информатичким активностима, саветовали да се побољшају сајтови, израде каталози курсева које нуде факултети, наставнике који говоре енглески језик учили смо вештинама предавања и организације наставе на страном језику – навела је проф. др Биљана Мишић Илић са Универзитета у Нишу.

Чули се и предлози да треба за рекламу искористити сваки добијен међународни пројекат попут оног који је недавно добио Институт Биосенс. Такође, за промоцију универзитета морају се искористити међународни догађаји чији смо домаћини. Како је истакнуто, не сме да се догодити да млади који у великом броју као туристи пролазе кроз Србију, не добију најосновније информације о могућностима студирања у нашој земљи.

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.