Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛМСКА КРИТИКА

Нешто и за детињасту глумачку душу

Филм „Стадо”, режија Никола Којо, сценарио Небојша Ромчевић, улоге: Никола Којо, Зоран Цвијановић, Наташа Нинковић, Весна Тривалић, Никола Ђуричко, Срђан Тимаров... Трајање 100 минута, производња Србија, 2016.
Из филма „Стадо” Николе Које (Фото видео исечак)

Сасвим је могуће да ће се врло брзо показати да је на актуелном биоскопском репертоару и филм „Стадо” Николе Које нови домаћи хит. Ова динамична и прилично окретна филмска комедија, са примесама урнебеса, сатире и фарсе, има све оно што је потребно да би је гледалац могао заволети. Слатко се насмејати, над нечим и замислити, у сваком случају разгалити.

Овај филм пре свега има право глумачко „стадо”, ретко на филму тако велики број познатих и вољених глумаца у већим и мањим улогама и у освежавајућим минијатурама. Оправдано и неопходно, јер „Стадо” превасходно и јесте филм о глумцима, као нека врста терапије за увек помало детињасту глумачку душу и недовољним ангажманом у главним улогама израњавана глумачка срца, тек онда и филм о третману уметника у нашем друштвено-политичком окружењу. А и „пастир” овог стада је и сам глумац, Никола Којо – сада и као редитељ филма, па се и те како разуме у проблематику.

Као Коља, један од главна четири јахача ове комичне глумачке апокалипсе, Никола Којо је изврстан. Какав је као редитељ-дебитант? Без урањања у дубинске анализе најважније је рећи – није се обрукао. Напротив. Са занатске стране то је довољно редитељски писмено, примерено захтевима саме приче и одабраном филмском језику који је добрим делом блискији телевизији. Онај део у којем редитељ Којо заслужује чисту петицу јесте његов рад са колегама глумцима. Племенито и са пуно љубави у крупним плановима. И са истанчаним осећајем да од сваког од те многобројне глумачке братије у „Стаду” извуче оно најбоље.

Стиче се утисак да су сви глумци уживали у намењеним им улогама, да су се Николи Који предали с пуно поверења и да им је оваква врста сарадње пружила радост коју спремно деле са публиком.

Наравно, надам се да нису са продуцентом Којом, јер он и то јесте, сарађивали као са јунаком филма Кољом те све ово радили на „почек”, на „дођем ти” када ме исплати телевизија или контроверзни спонзор – бизнисмен или ови с врха партије. И надам се да продуцент Која није попут Коље стан купљен кредитом у „швајцарцима” ставио под хипотеку да би снимио филм. Јер, џабе ће онда почастити судског извршитеља најгором могућом клетвом, оном што смо је чули у „Стаду” а гласи: „Дабогда доживео дубоку старост у овој земљи и ти и сви твоји!”...

Тај Коља, глумац, којег већ неколико пута помињем, има бившу супругу глумицу Виду (Весна Тривалић), најбољег друга и глумачког партнера Цвеју (Зоран Цвијановић) и Цвејину жену Милу (Наташа Нинковић), такође глумицу. И ова четворка тако глумачки маестрално носи овај филм (у њиховим се улогама баш ужива) чију је причу написао драмски писац и сценариста Небојша Ромчевић, поприлично ослонивши фикцију на стварност. На чињеницу да заиста постоје неизлечиви ентузијасти слепи за објективне околности који су спремни да зарад своје уметности жртвују своју егзистенцију. Баш као што заиста постоје уметници који су се зарад остваривања својих егзистенцијалних циљева укључивали и још се укључују у разне партије.

Оно што ме је посебно дојмило у Ромчевићевој причи у Којином филму јесте брисање једне од филмских предрасуда или је боље рећи једне од највећих неправди, а то је да су глумице изнад четрдесет година готово па непожељне на филму. За разлику од прекоокеанских сценариста који више не знају шта би за жене овог „узраста” уопште могли да напишу, Ромчевић је и знао и умео. И Весна Тривалић и Наташа Нинковић добиле су велики, са Којом и Цвијановићем, равноправан глумачки простор који су са толико пунокрвности, духа, комичности и шарма, али и самокритично и самоиронично испуниле, да је то заиста вредно памћења.

„Стадо” је, дакле, филм који вреди гледати и завирити мало и у глумачки живот изблиза. Не заборавите, и глумци су само људи и углавном деле судбину свих нас. И јесте, једу горак хлеб, али ми остали о томе мало размишљамо. Никола Којо је свој дебитантски филм „Стадо” посветио Милораду Мандићу Манди.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marina
Gledala. U Nemackoj. Bilo me je pomalo sramota, toliko je los. Nijedan aspekt nije na ocekivanom nivou. Osim sto glumci dobro izgledaju, za svoje godine. Dakle, zelim da sto pre zaboravim da su ovakvi glumacki velikani, dozvolili sebi da naprave ovako nesto i da puste u (bilo kakvu) javnost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.