На скупштини АКБ, ипак, гласају сви адвокати

Право гласа на скупштини Адвокатске коморе Београда (АКБ) која је заказана за 3. децембар имаће сви адвокати уписани у именик, сазнаје „Политика”. Велико веће Уставног суда је на седници одржаној 24. новембра одлучило да прихвати иницијативу појединих адвоката, односно да утврђује да ли су измене Статута АКБ, усвојене крајем септембра, у складу са Уставом.

Уставни суд је, док не донесе одлуку по иницијативи, обуставио извршење свих одлука које би могле да буду донете на основу спорних одредаба новог статута. То значи да ће око 160 чланова АКБ који су, под нејасним околностима избрисани са бирачког списка, имати право гласа на предстојећој скупштини АКБ.

Подсетимо, Статутом АКБ који је усвојен крајем септембра, адвокатским ортачким друштвима, махом великим канцеларијама са неколико десетина адвоката који су чланови АКБ, а запослени су у њима и нису њихови оснивачи, ускраћено је право да бирају и да буду бирани у органе коморе.

Адвокатска рашомонијада настављена је месец и по касније када је изборна комисија АКБ, која је по Статуту била дужна да утврди бирачки списак за изборе у комори, појединим адвокатима који сарађују са ортачким друштвима послала дописе у којима их „моли да им доставе све што мисле да је потребно да би остварили своје бирачко право”. На крају дописа, адвокатима је остављена могућност „да уколико сматрају да се садржина дописа не односи на њих, слободно поступе по свом нахођењу, имајући у виду да о приговорима свакако одлучује скупштина АКБ”.

Председник АКБ Слободан Шошкић каже за „Политику” да ће комора поштовати одлуку Уставног суда и да ће сви адвокати уписани у именик имати право гласа, било да је оно активно или пасивно.

– Активно право значи да ће моћи да бирају, а пасивно да буду бирани. Борићемо се против предлога Уставног суда који разматра да су неке одредбе Статута незаконите, односно неуставне. Борићемо се тако што ћемо доказати да је одредба 34 Статута у сагласности са Уставом и Законом о адвокатури. Не може се наша одредба у Статуту у којој се наводи да адвокати који су у радном односу у ортачким друштвима немају право да бирају и да буду бирани оцењивати као дискриминаторска јер се њоме повређује уставна слобода, односно уставно право сваког грађанина да бира и да буде биран. Уставно право грађанина је политичко право, а наше право је статутарно, професионално, и односи се само на адвокате – рекао је Шошкић за наш лист.