Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЗОРИШНА КРИТИКА

Политички театар апсурда

Представа „Уједињење или смрт 1918”, режија Јелена Богавац и Ненад Тодоровић, Народно позориште Приштина са седиштем у Грачаници, извођење у кафани „Златна моруна”
Из представе „Уједињење или смрт 1918” (Фото И. Божић)

Текст представе „Уједињење или смрт 1918” у извођењу бројног ансамбла Народног позоришта из Приштине са седиштем у Грачаници има документаристичку основу, настао је према стенограмима Подгоричке скупштине одржане уочи формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, када је донесена спорна одлука о уједињењу Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе (драматургија Јелена и Милена Богавац). Сценско бављење овим догађајем посебно је важно у контексту ситуације Народног позоришта из Приштине, српске драме, последице мењања политичког статуса Косова, повезане са потпуним распарчавањем Југославије, што је полазиште.

Представа у режији Јелене Богавац и Ненада Тодоровића играна је у просторијама кафане „Златна моруна” која носи историјску веродостојност и у вези са тиме се уклапа у основни документаризам игре (ту су се, између осталог, окупљали чланови Младе Босне чије су активности тесно повезане са садржајем). Такође, измештање игре, из позоришта у кафану, може се разумети као симболички одраз тематике представе, последица цепања државе, измештања позоришта, народа, принуђености на тражење новог простора (театра и живота).

У првом делу, петоро одлучних мушкараца држе продоран политички говор, тврдећи издајство краља Николе, а потом траже његову детронизацију и уједињење српског народа. Атмосфера је ту веродостојно кафанска, у просторији је гужва, пуши се и довикује из задњих редова, а деле се и пропагандне новине „Ново доба”. Потом силазимо у подрум где пратимо други део, заседање скупштине (сценограф Горан Стојчетовић). Како радња одмиче, посланици су све пијанији и разуларенији, што кулминира потпуним покољем. У трећем делу се слави независност Црне Горе, где женски део ансамбла, у ласцивним, сексуално узбуђеним позама изговара текстове Николе Петановића Наиада који величају одвајање Црне Горе од Србије. Овај део се изводи у приземљу, као први, што се може тумачити као симболично исписивање пуног круга, од позива на уједињење, преко уједињења, до расцепа. Стил игре у трећем делу, радикално напуштање документарног реализма, ствара посебно значење нонсенса понављућих политичких циклуса, од романтичарске занесености уједињењем до још занесеније борбе за независност, други пут слепљене с изразитим апсурдом.

Игра глумаца је постојано праћена иронијом, што се, на пример, изражава упадљиво театралним призорима, посебно у случају посланика Марка (Марко Панајотовић). Он седи међу нама, с оклембешеном торбом с векном хлеба и празилуком који вири, а свако његово јављање за реч карактерише прекомерно викање и понављање већ поновљеног, чиме се јасно разобличава апсурд и бесмисао политичких одлука. Поред његовог ландарајућег празилука, у костимографском погледу се критички-комична значења граде и нанизаним ордењем на оделима посланика, чак и по њиховим леђима. То решење спретно карикира идеју разметања с херојством, уобичајен вид понашања ових типова (костимографи Вук Даутовић и Александар Ковачевић).

Осим иронијом обојеног документаризма, за ову концептуално врло занимљиву представу је кључно заједништво, спојеност извођача и гледалаца, остварено у одсуству „сцене кутије”. Гледаоци заједно са извођачима гласају за скупштинске предлоге, хорски певају химну, пију и једу послужену ракију, качамак, попару. Идејно укидање гледалаца је политички моменат пар екселанс, како тврде теоретичари, на пример Болтански. Он је писао да је у сфери дискусије о политичности извођења кључан моменат трансформације гледаоца у глумца, односно учесника, стапање посматрања и делања, брисања њихове одвојености. Када делујемо, политичка смо бића, јер мењамо свет око нас. У тој свести о могућностима друштвене промене, порођеној у театру, Брехт је видео суштину (политичког) позоришта: „Ужитак је човеков да се мења, уметношћу као и осталим у животу, и уметношћу за остали живот”.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.