Како повећати број страних студената

Ако се претпостави да је школарина за стране студенте 1.000 евра, Србија је 2014. године изгубила најмање 5,8 милиона евра, не рачунајући новац који би академци из других земаља потрошили на стан, храну, путне трошкове, културне потребе… Према проценама, сразмерно величини БДП-а, у Србији је те године студије требало да заврши 7.700 страних студената, али према подацима Евростата завршило их је свега 1.873.

Поређења ради, део светског тржишта који има Велика Британија када су у питању мобилни студенти износи 6,4 милијарде долара, а у обзир су узете само школарине и смештај. Сразмерно величини БДП-а, Србија би требало да остварује 94,5 милиона долара на истом тржишту.

Како би се променила ова слика наше земље на светској академској мапи и на српске универзитете почели да пристижу страни студенти и професори, до краја ове године Србија би требала да усвоји прву „Националну стратегију интернационализације високог образовања до 2025. године”. Иначе, већина држава чланица ЕУ је ову област већ регулисала стратешким документима.

У Србији је до сада своје стратегије интернационализације усвојило само пет државних и један приватни универзитет (од укупно 18). Циљ је да до краја 2020. године овакве појединачне документе усвоје сви универзитети и високе школе који имају више од 2.000 студената.

– Рад на нацрту стратегије започет је крајем 2015. године, уз учешће представника министарстава просвете, спољних и унутрашњих послова, Националног савета за високо образовање (НСВО), Фондације Темпус, студентских организација, струковних школа… Нацрт је доступан јавности и након прикупљених коментара биће дорађен и прослеђен на усвајање Министарству просвете и влади – каже за наш лист проф. др Зорана Лужанин, председник радне групе за израду стратегије.

Након усвајања, до фебруара 2017. године би требало да буду готови и акциони планови. Документ, који је „Политика” добила, подељен је на циљеве и мере које Србија треба да заврши до 2017. затим до 2020. и на крају до 2025. године, а дата је и анализа тренутног стања у српском академском простору када су у питању страни студенти, професори, програми на страним језицима, споразуми између држава и универзитета…

– Према величини БДП-а, Србија би требало да има око седам одсто домаћих студената који су мобилни. Повећање за само један одсто у року од четири године довело би до повећања дознака из иностранства за 5,8 милиона евра. Када је реч о долазећим страним студентима, подаци Евростата за 2014. годину показују да је тај проценат био 3,5 (а требало је 5,3). При том, велики број њих нису заправо заиста страни студенти, већ долазе из суседних земаља – наводи Лужанинова, која је професор на новосадском Природно-математичком факултету.

Шта је то Србија осмислила? Као прво, отклањање свих правних и техничких препрека из области пореских, радноправних, визних и других прописа везаних за спровођење интернационализације високог образовања и науке. Затим, повећање броја наставног и ненаставног кадра који учествују у међународној мобилности, као и повећање средстава за њихову мобилност (уз обуку наставног и ненаставног особља ради подизања нивоа знања страних језика) и повећање броја страних наставника који су стално ангажовани на нашим универзитетима. Такође, повећање заједничких студијских програма са страним факултетима и броја студијских програма на страном језику. Коначно, повећање броја страних студената који долазе у Србији и унапређење видљивости наше земље у европском академском простору, као и укључивање дијаспоре у наставни и научни процес у Србији.

Као циљеви до 2025. године зацртани су креирање посебног Brain Gain програма („повратак мозгова”), стварање стимулативних услова за повратак академске и научне елите, укључивање представника дијаспоре са наставним и научним звањима у истраживачке пројекте и наставу или без њих, као и укључивање дијаспоре у процес лобирања и приступа финансијским фондовима у иностранству намењених интернационализацији високог образовања.

Да би се све ово постигло, предвиђено је, на пример, развијање онлајн курсева за учење српског језика као нематерњег, повећање броја места у студентским домовима, ажурирање информација на порталу „Study in Serbia” и активно укључивање дипломатско-конзуларних представништава у процес информисања о могућностима студирања у Србији, прављење промотивног материјала на страним језицима и дистрибуирање припадницима дијаспоре, јачање алумни мрежа на универзитетима, подстицање професора српског порекла у дијаспори да иницирају заједничке студијске програме са нашим универзитетима, повећање броја страних стипендија које даје наша владa.

Активни државни споразуми са само 11 земаља

Србија тренутно остварује међународну сарадњу у области високог образовања путем државних споразума које склапају високошколске установе, учешћем појединаца у међународним пројектима и путем ограничене сарадње са страним предузећима. На државном нивоу, преко Министарства просвете, активна билатерална сарадња постоји са Кином, Француском, Хрватском, Португалијом, Италијом, Словенијом, Немачком, Аустријом, Русијом, Словачком и Белорусијом. Србија учествује у програмима ЕУ – Еразмус плус и Хоризонт 2020, као и у средњоевропском програму за размену студената и наставника CEEPUS.

Проблем је што се постојећи ресурси не користе како треба, као и чињеница да факултети ретко објављују међународне конкурсе за отворена радна места, а мали број страних наставника учествује у комисијама за одбрану докторских дисертација.