Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
НАУКА

Европско-руски сателит послао прве фотографије Марса

Орбитер лансиран заједно са сондом „Скјапарели” успешно наставља мисију и тестира инструменте
Велики неименовани кратер северно од кратера Давинчи, близу Марсовог екватора (Фотo ЕСА)

Сателит Европске агенције за истраживање свемира (ЕСА) и руског Роскосмоса послао је прве фотографије Црвене планете.

Орбитер ТГО заузео је положај у елиптичној орбити још 19. октобра, мало пошто се одвојио од сонде „Скјапарели”, која је у то време, нажалост, и завршила мисију јер није успешно слетела на површину Марса.

Орбитер, међутим, остаје на задатку у склопу великог пројекта „Егзо Марс”, којим управљају ЕСА и Роскосмос.

Иако тек за годину дана почињу истраживања у пуном обиму, научници користе пролазе сателита близу планете да испробају опрему.

Прве фотографије, снимљене камером „Касис” (CaSSIS – Colour and Stereo Surface Imaging System), одушевиле су научнике квалитетом. Снимљен је регион Хебес Касма у тренутку док је летелица била на 250 километара од површине Црвене планете.

„Видели смо Хебес Касму с прецизношћу од 2,8 метара по пикселу. То је као да смо прелетели изнад Берна брзином од 15.000 километара на сат и истовремено ухватили оштре слике аутомобила у Цириху”, објаснио је Николас Томас, који на Универзитету у Берну истражује могућности ове камере.

Тестирани су и сензори НОМАД и АЦС, који ће до детаља пописати атмосферске гасове на Марсу.

Они ће посебно анализирати гасове који чине мање од један одсто атмосфере Црвене планете попут водене паре, азот-диоксида и сумпор-диоксида, али главни циљ биће анализа метана.

Приликом ранијих мерења било га је мало и спорадично, али и сама чињеница да је откривен и да га повремено има више фасцинантна јер указује да на овој планети постоји извор овог гаса и да можда потиче од микроба.

Камера ће на површини тражити геолошке форме које можда имају везе са изворима метана.

Четврти инструмент ФРЕНД, такође успешно тестиран ових дана, тражиће водоник близу површине, што би могло да се користи да се утврди присуство воде и хидрираних минерала.

Успешно позиционирање ТГО представља велики успех мисије „Егзо Марс”, али је он остао у сенци неуспешног слетања сонде „Скјапарели”, која је истог дана великом брзином ударила у површину и распала се.

Први резултати истраге показали су да је то последица грешке компјутера који није добро проценио висину.

Ово је прва фаза заједничког истраживачког пројекта Европе и Русије. Следећи корак је да се 2021. године пошаљи велики ровер на површину Црвене планете. Већи део мисије финансираће Европска унија са 400 милиона евра. О буџету ће ове седмице у Луцерну разговарати представници земаља чланица Есе.

 

НАСА прави штанглице за Црвену планету

Шест месеци требало би да траје путовање на Црвену планету 2021, за када НАСА планира лансирање свемирске капсуле с посадом „Орион”. Мисија ће захтевати много горива и другог тешког терета па научници траже начин како да залихе хране сведу на најмању меру.

За разлику од астронаута на Међународној свемирској станици, који могу да бирају међу 200 врста хране, то за Марс није изводљиво, пре свега због огромне количине горива која је потребна да се до тамо стигне.

Тренутно се експериментише са штанглицама које ће бити мале и лаке, али довољно храњиве као и обичан оброк.

Ово ће бити само доручак, док ће за остале оброке астронаути имати храну сличну оној на Међународној свемирској станици. Досад је креирано неколико укуса штанглице, укључујући поморанџу, брусницу и печени орах, саопштила је НАСА, пренео је Глас Америке.

Постоји могућност да ће храна у облику штанглице лоше утицати на расположење чланова посаде, јер су избор хране, њен укус и квалитет веома важни на дугим мисијама. Зато Америчка свемирска агенција тражи друге начине да обезбеди храну, укључујући системе за производњу поврћа какви постоје на свемирској станици.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.