Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слика народне религије и духовности

Ћирилично иницијално писмо ПАЛИЛУЛА (Дарко Новаковић)

Богата и разноврсна грађа Речника САНУ обухвата и велики број речи које припадају црквеној сфери. У питању је лексика која примарно припада функционално-стилском сакралном комплексу, али се на основу својих секундарних значења употребљава и у световном језику, чинећи тако и значајан део општег лексичког фонда и његовог творбеног и семантичког потенцијала. Њен детаљан опис у Речнику са примерима употребе веома је важан не само за српску лингвистику и културу него и за српску православну духовност односно за православно предање и наслеђе видљиво и у општем лексикону савременог српског језика.

У настојању да се прикупљена грађа за Речник САНУ избалансира и по функционално-стилским критеријумима, у грађи се нашао и велики број црквене лексике, па се до шездесетих година 20. века, у заокруженом корпусу, од укупно 4.369 извора нашао и сразмеран број извора из области религије, 24 дела, тако да су религијски извори у односу на изворе других функционалних стилова и области, изузимајући белетристику, заступљени у приличном броју и уравнотежено, нарочито ако се упореде са најближим областима: антрополошко-географски извори 24, филозофија 12, педагогија 9 извора. Међутим, хронолошка заступљеност тих извора показује велику неуравнотеженост, јер  већина извора припада времену друге половине 19. века до четрдесетих година 20. века, времену у коме је црква активно суделовала у духовном и друштвеном животу српске православне заједнице. Тако, од 24 извора, који у наслову имају речи православље и црква, 19 припада наведеном раздобљу, од којих четири извора носе наслове великог православног духовника и мислиоца, владике Николаја Велимировића. Најстарији су извори: Законъ o црквенимъ властима православне вïpe, Београд 1862. и превод Ђ. Даничића, Писма o служби божјој у православној цркви...,  III изд., Београд 1867. Пет извора из времена социјализма чине углавном преводилачку литературу, чиме се, такође, показује одсуство аутентичних дела наше православне и духовне литературе. Осим наведених извора, црквену лексику у корпусу Речника потврђују домаћи или преведени извори из других области: белетристички, философски, етнолошко-етнографски, речници, енциклопедије, уџбеници и збирке речи из народних говора. У изради најновијих томова Речника консултује се Енциклопедија православља из 2002. године.

Пошто се израда Речника од првог тома (1959) до деведесетих година 20. века одвијала у периоду социјализма, у коме је, као што је познато, црква била потпуно потиснута из друштвеног, културног, духовног па и приватног живота, начини обраде црквене лексике, као и неки други слојеви лексике, носе мање или више обележја тадашње актуелне идеологије, што се одразило и на нормативни статус ове лексике у корпусу Речника САНУ. Тако је у Упутствима за израду Речника истакнуто да дефиниција треба да буде дата из садашње перспективе и на висини савремених знања и схватања (истакла С. Р.), па нпр. реч „блаженство“ треба протумачити као „осећање највећег задовољства“ а не као „осећање као у рају“ или сл. „без обзира на то што се реч највероватније одиста некада тицала представе о стању у рају“. Међутим, у обради ове речи, као и многих других црквених речи, лексикографи се нису држали наведене препоруке, него су, руковођени потврдама њене употребе, поред наведеног општег значења, нпр. блаженство 1, засведочили и три њена религиозна и црквена значења, као и таква значења код других лексема овог деривационог гнезда маркирана као религиозна: блажен 3, блаженик, блаженица и Блаженица ’Блага Марија’, или као црквена: блаженства (мн.) ’стихови који се певају на православној литургији пред читање апостола’.

У Упутствима у вези са црквеном лексиком налазимо да: „Скраћеница цркв. тиче се значења и показује да је предмет или појава из црквеног живота; нпр. блаженство“, у Речнику блаженство 5 ’саставни део титуле црквеног поглавара’, док су у Скраћеницама, приручнику за израду Речника, дати следећи квалификатори за речи из религиозне сфере: рлг. (религија, религиозно); цркв. (црквена реч); правосл. (православни) и теол. (теологија, теолошки). У Речнику се многи црквени и религијски садржаји означавају лексемама маркираним и другим квалификаторима, нпр. празн. (празноверје, сујеверје) или етн. (етнологија, етнографија).

Црквена лексика уз другу лексику српске православне и световне духовности у Речнику САНУ и његовом корпусу, поред осталог, одражава општу слику народне религије и духовности која се развијала не само под утицајем цркве и православља, него и под утицајем променљивих друштвено-историјских и културних прилика. Она само у свом основном, појмовном значењу чува обележја сакралног функционалног стила односно црквеног језика, од кога је у језичкој реалности одвајају векови. Како се у литератури истиче, црквени језик данас је језик догме који „излаже истину Цркве“, „апофатичност знања“, а у хришћанском богословљу то је „много више језик поезије и слика него језик конвенционалне логике и схематизованих појмова“ јер се њиме „изражава дубљи смисао“ ближи „животном искуству“.

У вези са напред наведеним чињеницама, са културолошког и социолингвистичког аспекта битно је питање нормативног статуса црквене лексике у корпусу савременог српског језика у најновијем периоду његовог развоја, при чему је важно успостављање заједничких области функционално-стилског сакралног комплекса и световног језика, као и њихових функционалних стилова, жанрова и идиома, евидентних у доменима морала, духовности и националног идентитета припадника српске друштвене и црквене заједнице.

Научни саветник и уредник Речника САНУ

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.