Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Упирање прстом

Храбро је некада уперити прстом као Зола: „Оптужујем!” Али полазиште треба да буде свест о томе да смо и ми који правдољубиво вичемо саучесници
Никола Костандиновић

Када говоримо о себи, грешке и неуспехе правдамо околностима, а када говоримо о другима они су сами криви. Овде ћемо се позабавити успоном скоро преминулих, долазећих и домаћих лидера које су на власт индиректно довели они који у њих упиру прстом.

Како пише економиста Бранко Милановић, са градског универзитета у Њујорку, након периода од новембра 1917. до Кастрове смрти новембра 2016, данас је први пут у историји капитализам глобално заступљен. То је могло и знатно раније да се деси. Фидел Кастро је са четрнаест година писао Френклину Рузвелту, честитао му на избору и тражио му је новчаницу од десет долара. Касније, 1948, као млади правник, медени месец је провео са супругом у Мајамију, па у Њујорку, као кубански члан више средње класе. Тамо је купио аутомобил, половни „линколн континентал”, којим су се после он и жена вратили за Мајами након што Фидел више није могао да плаћа изнајмљивање станчића на 82. улици на Менхетну. Но, 1949. Кастро се вратио у Мајами као критичар кубанског диктатора Батисте који је био америчка марионета. Фиделов први узор није био Лењин, већ Хозе Марти, најпознатија фигура кубанске борбе за независност од Шпаније, писац, либерал, интелектуалац и аутор популарне песме „Гвантанамера”.

Иако је на самом почетку владавине порицао да је марксиста, хладноратовска атмосфера је усмерила Фидела на СССР. Револуција је била против окупаторске власти, али кад је освојио власт након серије егзекуција, истински изазов је чекао у канцеларији - како подићи Кубу. Тај експеримент је дао резултате у здравству, школству и помоћи Африци, али је резултирао и у ниском животном стандарду, недостатку слободе, власништва и одсечености од света којем нова генерација кубанске омладине сада жели да се придружи. Могло је да буде другачије да су САД, као велесила, биле отвореније. Сукоб САД и СССР-а, који је касније ескалирао кубанском кризом, коришћен је за америчку унутрашњу политику. Паника од комунизма је, пише историчар Ерик Хобсбаум, била ствар америчке унутрашње политике и тзв. индустријско-војног комплекса која је довела чак и до црних листа у Холивуду. Другим речима, од марионете, диктатора Батисте до каснијих санкција према Куби, САД је створила предуслове за опстанак Кастра. Естаблишмент је дволично рекао: диктатор Пиноче може, али Кастро не.

У унутрашњој политици тако лицемерни естаблишмент може да се заигра, па превари сам себе. Трамп, иако један од најомраженијих кандидата у историји, добио је управо кључну помоћ од оних који су у њега упирали прстом. Либерали су оптуживали Трампове гласаче за расизам, сексизам и верску нетрпељивост, а сами показују неразумевање свих који су класно, образовно и географски у горем положају. Када се цела дебата своди на перцепцију, онда побеђује онај који је најбољи „менаџер перцепције”. Трампов празан подијум пред излазак на сцену на митинзима добио је више медијског простора него говори Бернија Сандерса. Ко је за то крив? Исти они либерали који су га критиковали дали су му и толико телевизијског времена. Исти они који су са њим играли голф и ишли на његово венчање. Клинтонови су створили идеалне предуслове да Трамп дође на власт.

Опоненти Александра Вучића морају да имају у виду контекст. Владајући режим има подршку Брисела и гласача. Брисел упозорава на Шешеља, а у самој ЕУ десница узима маха. Када критикујемо Вучића за „Савамалу”, стање у судовима, краткорочно економско размишљање, стање у здравству, непотизам, па чак и пренемагање пред камерама и окићени Београд још од средине новембра, морамо имати у виду да насупрот њему не постоји покрет који се обраћа потребама обичних људи – студентима, учитељима, лекарима, земљорадницима, инжењерима, малим предузетницима.

Кључ за успех је да кандидатура не буде каријерни потез, већ да има ургентност: „дотле је дошло да сам и ја морао да се кандидујем”. То је Бернијева аура; доброћудни декица не гледа Трампове гласаче са висине. Зато Шутановац и екипа немају шансе. Вучић се савијао како је дувао политички ветар. Сада медијски савија мозак народу глумећи у „Дневнику”. Нажалост београдска чаршија није много боља, савија се и она како дува ветар, сређује своје везе, протекције за децу, фондове, ситне договоре и погодности. Упирањем прста у Вучића задовољимо своју моралну супериорност, али то није довољно за политички програм. Противници су, парадоксално, одржали Кастра. Клинтонови су својим осионим кандидовањем довели Трампа. „Ја нисам Вучић” није довољно јак разлог да се неко кандидује. Храбро је некада уперити прстом као Зола: „Оптужујем!” Али полазиште треба да буде свест о томе да смо и ми који правдољубиво вичемо саучесници. Зато прст на чело.

Редитељ

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.